Председник Србије Борис Тадић рекао је да се Србија данас налази на највећем нивоу демократског развоја у својој историји, али да и даље није досегла тачку иза које би остварени процес демократизације и институционалних реформи био неповратан.

Председник је то рекао на скупу Фондације Конрад Аденауер „Колико још корака до ЕУ“, и руку на срце у његовим речима било је више забринутости него што су је исказали немачки амбасадор у Србији и директорка фондације.

Клаудија Крофорд је рекла да је од 2006. на свим изборима постојала бојазан у ком ће се правцу Србија окренути, aли и да је то прошлост. „Будите уверени да се то види и у Европи, то виде колеге у Бундестагу и представници осталих влада, не само Немачке”.

Волфрам Мас је исказао увереност да у Србији постоји национални консензус да земља треба да постане чланица Европске Уније и да су они који се противе томе политичка маргина..

Да ли су странци сигурнији у стабилност демократије у Србији и њен европски пут од председника? Или председник Србије види нешто што они не виде?

Демократија је увек угрожена! Тај аксиом који важи и за Енглеску и за Америку. О манипулацијама одлуком о нападу на Ирак јавност Енглеске и даље расправља. У Америци су и даље неке слободе суспендоване како би се администрација лакше суочавала са опасношћу од тероризма.

Демократија је нарочито угрожена у земљама попут Србије која мање од деценије покушава да успостави најмање лош систем управљања друштвом и која још нема изграђене и учвршћене институције гаранте владавине већине и сигурности мањине.

Ако је председник желео да каже да је свестан да је демократија стално угрожена, то је добро. А још боље је ако је при томе мислио да и владајућа већина својим поступцима може и те како да је уздрма. Таква свест је претходница ограничавања бахате власти и увиђања да и владајућа већина угрожава демократију и институције.

У Србији је демократија у повоју и то сугерише и амбасадор када каже да чланство Србије у ЕУ зависи од тога до које мере и колико брзо ће успети да се реформише и да ојача своје структуре у правосуђу и администрацији, да се избори са корупцијом и организованим криминалом.

Па у чему је онда разлика између Тадића, Крофордове и Маса. Прва је у томе што Немци виде да је већина у Србији и за Европу и за демократију. Дакле они верују странци која сада каже да је Сребреница страшан злочин, а јуче је хтела да Скупштину Србије претвори у сигурну кућу за Ратка Младића. Тадић још чека потврду те промене. Друга разлика је што Тадић тврди да би јасно и сигурно утврђен рок уласка Србије у ЕУ био тачка после које не би био могућ пут уназад. Амбасадор Мас, међутим, тај рок неодређено одлаже реченицом да је пут у Европу –  маратон.