У стечај преко везе

Лаици за бизнис не могу ни да претпоставе колико може бити уносан посао стечајног управника. Зарада није лака и брза, а посао је врло одговоран и ризичан. Али, када се уђе у бизнис, стечај постаје песма. То знају само најискуснији управници, „миљеници” стечајних судија, који их оцењују као изузетно способне за хватање укоштац са имовином задужене и пропадајуће фирме.

Није само Београд стечајна „мека”. Ту је и цела Србија. Познат је случај управника који води чак 65 стечајева у Краљеву и Чачку. У исто време, много је неупослених на листи Агенције за лиценцирање стечајних управника. Седе и чекају да судски компјутер „избаци” њихово име по методу случајног одабира. Међутим, ако су (не)познати стечајном судији, он ће лако одустати и потражити другог кандидата, неког са којим је већ имао искуства.

Не можемо да тврдимо да иза сваког решења у отварању стечаја стоји добра веза судије и именованог управника. Не тврдимо ни да постоје договори о томе коме ће који стечај припасти. Али, можемо рећи да постоји одређена „стечајна елита”, један број управника за које се судије много лакше и чешће одлучују него за друге.

Јер, како објаснити податак да само у једном дану један исти стечајни судија именује једног истог стечајног управника у чак четири решења о отварању стечаја? Како реаговати на чињеницу да у Београду постоје „рекордери” са двадесетак уносних стечајева у прошлој години, док други месецима чекају да их суд позове?

Вршилац функције председника Привредног суда у Београду објаснио је у разговору за „Политику” да искусни стечајни управници имају и своје канцеларије, са читавим тимом сарадника, међу којима су адвокати, књиговође, фирме за обезбеђење, и тако лакше и брже обављају послове у више компликованих стечајева. Попис и продаја имовине, оглашавање, намиривање поверилаца и обезбеђење имовине су сложени послови, у којима су се многи извештили и умеју врло лепо да наплате свој рад.

Неколико стечајних управника јавило се нашој редакцији поводом текста који је објављен јуче у нашем листу, под насловом „Привредни суд фаворизује стечајне бизнисмене”. Кажу да су запањени изјавом првог човека Привредног суда да је именовање једног управника у више случајева сасвим могуће и оствариво у пракси, на основу „специфичног искуства и способности да брзо реагује”.

Да ли то значи да смо ми неспособни и да ли наша лиценца има сврху, питају управници који никако не могу да добију случај са неком значајнијом стечајном масом. Остају у бубњу и фрустрирају се натенане.

Јавили су нам се и повериоци „Станкома”. Говоре о становима који се продају у бесцење, о четири стотине породица које ће остати без станова на Видиковцу, о стотинама милиона динара потрошених у поступку стечаја, без иједног динара исплаћеног повериоцима.

Прича о стечајевима није само судска, него и политичка и социјална и – људска!