Većinu Beograđana ne prestaju da uzbuđuju reči doktorke Dragane Jovanović, gradskog sekretara za zdravstvo, izgovorene prošlog ponedeljka, kada je za razne malverzacije optužila petoro direktora zdravstvenih ustanova. Podsetimo, prozvala je, glasno i jasno, prve ljude kliničko-bolničkih centara Zvezdara, Zemun, Bežanijska kosa i domova zdravlja Palilula i Zvezdara. Na dušu im je stavila kršenje zakona o javnim nabavkama i nenamensko trošenje sredstava iz gradskog budžeta.

Odavno na ovim prostorima nije neko iz gradske ili republičke vlasti, kada je posredi medicinska oblast, tako žestoko istupio kao doktorka Jovanović. Spekulacije u široj javnosti da se iza toga skrivaju neki stranačko-partijski interesi – najmanje su važne. Valjda je bitnije da je ona skupila toliko hrabrosti i pokazala nešto što se češće pripisuje muškom rodu – da digne glas protiv trošenja novca poreznika za, u najmanju ruku, sumnjive poslove. Naravno, sve za, tvrdiće pomenuti likovi, dobrobit pacijenata.

Kakve li ironije to reći za poslove tipa nabavke nameštaja bez tendera! Kakvog li apsurda tvrditi da Srbija nema novca za nabavku sajber najfa, aparata za dijagnostikovanje i lečenje karcinoma umesto citostatika i hemoterapija, a ima za gomilu drvenarije i stolarije kojima se šminkaju prostorije i mažu oči teško ili preteško bolesnima. Pa zar nenamensko trošenje sredstava nisu u nekim slučajevima utvrdili i državni nadležni organi, a niko tim povodom ništa ne preduzima.

Zar zaista treba biti gluv i slep i svakodnevno ne videti kakve su gužve u zdravstvenim prostorijama, bez obzira na to da li je reč o domovima zdravlja širom Srbije, ili kliničko-bolničkim centrima. Koliko vremena, na primer, treba pacijentima da stignu do nekog pregleda na skeneru ili ultrazvuku uprkos teškim vezama kolega lekara, profesora, političara ili bogataša, bogme i gangstera.

Reč-dve i o nekim pojedincima mafijašima u belim mantilima koji bez debele koverte pune evrića neće ni da čuju da operišu obolelog. Kada je neko od njih, seća li se iko u ovoj državi, bio pozvan na odgovornost, prozvan za krivično delo i osuđen što je unesrećenu porodicu dodatno zavio u crno otimajući joj hiljade i hiljade evropskih novčanica? Ne govorimo o čašćavanju kafom, rakijom ili bombonjerom.

Pričati o nečemu iz zdravstva što se na drugim meridijanima smatra normalnim poput, recimo, presađivanja jetre, zaista je iluzorno. Kao što je i bespredmetno ubeđivati običnog čoveka da kod nas nema farmakomafije, da nema zloupotreba lekara ili farmaceuta koji će pacijentu dati lek kojeg nema na overenim listama za upotrebu. I – niko da digne glas protiv toga. Kao da nam cvetaju cveće i drveće svaki dan. Do doktorke Dragane Jovanović.

Utoliko i ozbiljnije treba shvatiti njeno upozorenje da će ako država ne prihvati njeno upozorenje na prvoj sledećoj sednici Gradske skupštine podneti ostavku. Ugled je, bar nekad je tako bilo, valjda iznad funkcije.

A te pretnje tužbama, čast svakome, izgleda malo ko shvata ozbiljnim.