Упозорење из Шведске

Надреалисти и др Неле Карајлић још једном су доказали да је њихова хумористичка ТВ емисија „Топ листа надреалиста” заправо предвидела сву суровост будућности – жестоке свађе међу народима и народностима СФРЈ, распад Југославије, Дејтонски споразум, али и – немире у Шведској. „Вести” надреалиста у којем се извештава о томе да је „погинуло 25 људи и 18 пингвина у етничким сукобима у Шведској, која је у веома тешкој економској ситуацији” до пре седам дана изгледале су као добар штос.

Реченица „немири у Шведској, здравооо” престала је да буде духовита иронија када су прошле недеље групе младих у углавном имигрантским предграђима Стокхолма почеле да пале аутомобиле и гађају каменицама полицајце. Напросто догодило се нешто што нико није могао ни да замисли – да дође до ерупције незадовољства у земљи која је позната по свом великодушном систему социјалне заштите.

Будући да су малобројне групе младих у неколико предграђа Стокхолма из ноћи у ноћ минуле недеље палиле аутомобиле, светски медији су у овоме видели репризу жестоких нереда који су протеклих година продрмали Париз и Лондон у којима су сиромашни и незапослени млади имигрантског порекла палили, разбијали и пљачкали шта су стигли, при чему је било и неколико жртава. Упркос правој узбуни коју су подигли медији, у шведским нередима нико није повређен, за разлику од многобројних повређених и пет погинулих у нередима у Лондону 2011, при чему су се на удару вандализма нашли аутомобили и покоја институција, док скоро ништа није опљачкано.

Оно што је сасвим извесно јесте то да нико у Шведској није сигуран у потпуности шта је све разлог за вандалистичке нападе малобројних група младих од којих већина има између 15 и 20 година. Нереди су наводно избили због тога што је полиција убила једног 69-годишњег човека у предграђу Стокхолма приликом покушаја хапшења, а оцене шведских експерата су веома различите – од тога да је бунт резултат дискриминације имиграната и релативно високе стопе незапослености у овој популацији, преко тога да је у питању обичан вандализам и да родитељи не успевају да утичу на своју децу, до тога да је проблем нарастајући економски јаз између богатих и сиромашних у Шведској.

Када се мало боље сагледају догађаји у Шведској може се увидети да је сваки од ових узрока делом утицао. Али, оно што је можда и важније јесте очигледна чињеница да слични проблеми, и то у много већем обиму, постоје у осталим земљама Европске уније. Немири у земљи која је европски шампион у отворености, толеранцији и успешној социјалној држави заправо су велико упозорење за остале земље ЕУ у чијим двориштима откуцавају много веће бомбе социјалног незадовољства.

Ове „бомбе” створене су, између осталог, зато што су имигранти широм Европе гетоизирани, чак и у друштвима као што је Шведска, у којиј се издвајају огромна средства за њихову интеграцију. Иако је природно да је имигрантима лакше да живе у групи, односно да у свом комшилуку имају свог сународника из Сомалије, Ирака, Авганистана или простора бивше Југославије, државе недовољно раде да интегришу новопридошлице у друштво. Уколико их желе, а желе их као јефтину радну снагу за послове које не желе да раде Швеђани, Немци или Французи, онда морају да се побрину и да се они прилагоде на нову средину. Управо млади који пале аутомобиле по Стокхолму јесу та најтања карика, јер, с једне стране, родитељи их код куће васпитавају у складу са културом из средине из које су потекли, док их, с друге стране, на улици, у школи, фирми или општини затичу сасвим другачија правила понашања.

Сурова, често прећуткивана, истина широм ЕУ јесте да су већински грађани имигрантског порекла заправо грађани другог реда који формално имају сва права, али у пракси шансе су им реално мање у односу на домаћу популацију. У временима економске и финансијске кризе овај проблем још више излази на површину, јер се смањују социјална давања а продубљени економски јаз између богатих и сиромашних највише погађа управо ову популацију.

Шведска, која је некад била по једнакости својих грађана на првом месту на листи земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), пала је 2010. на 14. место. Због тога се и указује да је кривац за немире управо тај брзонарастајући јаз између добростојеће већине и мањине слабостојећих. Међутим, шведски немири су само мали део проблема који надолази у европским земљама у којима огроман број младих не може да нађе посао. Само су део те младе војске незапослених деца имиграната, често слабо образована и са јаким осећајем да су потиснути на маргину друштва. Свима њима је заједничко да не виде перспективу нити да постоји иоле праведности у друштву. Савршено плодно тло за насиље.