Још пре две године, када је обављен велики посао такође великог увоза вакцина, одмах се јавно говорило да jе ту неко незаконито зарадио. Сазнало се да је много скупље плаћено „по комаду” него што су ту исту робу Хрвати платили, па је то већ било довољно да се испреде прича и „основано” сумња. Настао је потом дуг временски тајац, да би се недавно „отворила” афера „вакцина”.

Специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевићизјавио је прексиноћ да се наставља истрага о нелегалној набавци вакцина против „свињског грипа” 2009. године. Истрага је проширена на бившу директорку „Југохемије” Смиљку Милеуснић-Аџић, која је саслушана и одређен јој је притвор. Претходно је троје њих већ смештено иза решетака.

Подсећамо, „Југохемија” је са Републичким заводом за здравствено осигурање уговорила испоруку три милиона доза спорних вакцина швајцарске компаније „Новартис”.

И ту сад почиње показна вежба о стању нашег правосуђа, у овом случају тужилаштва.

Проблем је у томе што је бивша директорка „Југохемије”, кажу, била на полицијском списку осумњичених за злоупотребе са вакцинама, али није била „обухваћена” првим захтевом за истрагу.Пре десет дана је саветник министра здравља Љубиша Милановић јавно прозвао тужиоца да је „смањио број осумњичених” са једанаесторо на свега – троје. И да је то урадио намерно и срачунато не би ли заштитио одређене личности. После те изјаве дигла се прашина у јавности.

Дан касније, тужилаштво је проширујући истрагу, хтело или не хтело, оставило утисак да поступа – последично. Тужилац Миљко је оповргао да једно са другим има везе. И да та два догађаја немају узрочно-последичну везу. Изговор или истина, остаје да јавност закључује. Али се то тако наместило да испада да је „дириговано”!

И дежурним аналитичарима остаје да закључуј да ли је или није!

След питања о којима се шушка намеће и нужно питање –шта је са сада бившим, а у време куповине вакцина актуелним министром здравља. Да ли ће и он доћи на ред ако тужиоца „стисну” или ће се се „правосудним механизмом” истраге – ценити докази за и против па ће то диктирати даљу судбину целог овог поступка!

Када се по приватној тужби мајке и сестре убијеног премијера Ђинђића огласио исти тужилац и рекао да се „поступа”, то онима који познају начин и природу тужилачког посла није могло да промакне јер то није у делокругу рада његовог ресора! Арома политичког је провејала из свега тога, уз дужно поштовање и уважавање чињеница да се мора већ једном истражити политичка позадина атентата на премијера!

По дефиницији јавни тужилац је самостални државни орган који по свом раду подлеже Уставу и закону. Самосталан је и независан у раду.

Његова најважнија функција јесте гоњење учинилаца кривичних дела. Подразумева се да је то мукотрпан рад, без селекције, наклоности, протекције или суфлирања.

Зар заиста мора да се јавно и тајно намећу „случајеви” тужиоцу или он као такав треба да ради (само) свој посао!