„Заштићени” дечји картон

Маме и тате више неће моћи са сигурношћу да знају да ли њихово дете заиста има грип као што каже, мучи ли га висок притисак или има тегобе због строге дијете коју држи. Сада им њихова чеда старија од 15 година могу забранити да имају увид у њихов здравствени картон, па тако од чланова најближе фамилије могу сакрити и малолетничку трудноћу, али и да ли су пробала дрогу.

У Министарству здравља кажу да су усвајањем Измена закона о здравственој заштитистворени услови за унапређење прописа који се односе на здравствену заштиту деце млађе од 18 година. Тако дете које је навршило 15. годину и које је способно за расуђивање и самостално доношење одлука од 1. јануара ове године има право да на свој захтев обави увид у медицинску документацију која се односи на његово здравствено стање, али и право на поверљивост тих података. Приватност и поверљивост може и мора бити нарушена једино у случају животне угрожености адолесцента или ако је одлучивање детета противно његовом најбољем интересу, када је родитељски пристанак неопходан, независно од природе болести.

Многи родитељи с правом сматрају да је овај закон помало чудан, јер ко детету жели боље од њих?! Како је могуће да маме и тате немају право да виде од чега болује њихов тинејџер, а да су истовремено одговорни уколико направи неки прекршај. Није разумљиво ни то да родитељи морају да правдају часове уколико им је дете одсуствовало из школе због болести, а да заправо нису сигурни да ли им је малишан обзнанио прави разлог због којег није био у школи.

Будимо реални – већина клинаца са 15 година није у стању да савесно доноси овако важне одлуке. Има појединаца који сматрају да је овде реч о зрелим бићима, подсећајући и на њихово право о заснивању радног односа.

Ово је један од случајева где је и стручна јавност подељена: док једни сматрају да ће нови пропис омогућити много злоупотреба и да може озбиљно да угрози здравље деце, други тврде да бројна искуства показују да укључивање младих у процес одлучивања има позитиван утицај на њихово здравље, отпорност и решавање проблема.

Као да су надлежни заборавили на суморну статистику да сваки шести тинејџер у Србији пуши, да се сваки други бар једном напио, да је 15 одсто њих пробало неку дрогу, а да свака 10. девојчица између 13. и 15. године мисли да прекид трудноће представља метод контрацепције.

Нови пропис је усвојен зато што нас води ка Европској унији. Питање је да ли се то ради на прави начин и да ли треба подржати баш све што препоручујуземље на које се угледамо.