Звезде које трепћу

Шта је заједничко Светлани Ражнатовић и Драгану Џајићу. Легенда је и она и он. Она музичка, он фудбалска. Крстили су их новинари као „Цецу национале” и „Џају национале”. Обоје су били у фудбалском свету значајни људи. Председници клубова. Она Обилића, клуба који је једне године био и шампион Југославије, он Црвене звезде, националног бренда, једном и првака и Европе и света. Заједничко им је и да су се, по природи функције коју су обављали, бавили трансфером фудбалера. И обелодањена је сумња  да су се ту обоје добро опарили.

Истрага против ње покренута је током полицијске акције „Сабља”, пре седам година. Светлана је неколико месеци била и у притвору, Драган такође. Хапшени су обоје спектакуларно, јавност је гледала привођење на ТВ екранима... и онда дуго времена – ништа! Тајац.

Она се и даље терети да је продавала играче иностраним клубовима, а у пословним књигама приказивала да су фудбалери одлазили без обештећења по матични клуб или с мањим него што је то стварно било. Тако је Светлана осумњичена да је противправно прибавила 22.529.000 марака и 480.000 америчких долара, за колико је и оштетила клуб са Врачара. Седам дугих година она носи жиг сумње. И Џајић је под паском сумњивца већ више од две године. У истрази га терете да је и он присвојио одређену своту новца слично као и Ражнатовићка. Током поступка тужилаштво је више пута проширивало истраге против ово двоје познатих.

И шта сад? Хиљаде и хиљаде обожавалаца ње и њега нису начисто да ли су њихови љубимци чисти пред законом и богом или не. Да ли да их обожавају и даље или да их забораве? И Цеца и Џаја су невини док се не докаже супротно. Нико не може да им забрани да јавно кажу јесу ли или нису криви. Њих двоје се, додуше, оглашавало много пута, али увек о „другим стварима”, а сумње о себи су „прескакали”, нису коментарисали. Ћуте о томе. Под истрагом су, слободно путују, имају и држављанства других земаља...

И сада долазимо до правосуђа. Шта је то толико компликовано да седам година за њу, и две године за њега, није могло да се провери да ли треба подизати оптужнице. Све се своди на истрагу, која се шири, допуњује, вештаче се списи, позивају сведоци који се на крају не појаве или не знају о чему се ради. Одлаже се све, унедоглед. Ражнатовићка и Џајић и даље носе жиг сумње.

Одуговлачење и правдање спорости може и да се тумачи и као неспремност државних органа да загризу и рашчисте све то. Како ствари стоје, протећи ће још много времена до дана када ћемо сазнати криви ли су или нису. Фудбалери који се спомињу у истрази редом престају да играју фудбал, тужиоци и истражне судије, после реформе правосуђа, изабрани су или нису.

Да су Немци нагазили свог „кајзера” Бекенбауера, знало би се брзо да ли је он чист или није. Кад су Американци посумњали нешто у вези са Бритни Спирс, суд је све завршио за месец дана. Дакле, „звезде” су, самим тим што су то што јесу, недодирљиве или додирљиве. Нема трећег. Или има, код нас...