politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Датум и маршрута геј параде

Учесник геј параде Фото Бета

Датум одржавања дуго најављиване и два пута отказиване параде поноса, која ће окупити представнике геј, лезбијске, транссексуалне и бисексуалне популације, биће саопштен данас. Како је за „Политику” објаснила Драгана Вучковић, представница организације Лабрис, организациони одбор параде поноса ће на данашњој конференцији за новинаре саопштити датум и прецизну маршруту геј параде, као и резултате Студије безбедности овог скупа, која је урађена у сарадњи са врхунским експертима из ове области.

Одржавање овогодишње параде поноса пратило је низ контроверзи, укључујући и свађу организатора ове манифестације. Наиме, када је почетком јуна Геј стрејт алијанса објавила да ће парада поноса бити одржана 23. августа, преостала два организатора – Лабрис и Квирија искључили су ГСА из организационог одбора, са образложењем да је објављивањем датума ова невладина организација „озбиљно угрозила безбедност учесника и организатора ове манифестације”.

Геј лезбијски инфо-центар је почетком јуна затражио од организатора параде поноса да одложе геј параду за следећу годину. У образложењу овог захтева представници ГЛИЦ-а истакли су да сва истраживања јавног мњења показују да се већина грађана противи одржавању параде поносаи да очекује да ће доћи до „репризе” насиља из 2001. године, када је хомосексуална мањина први пут изашла на улице Београда. Предраг Аздејковић, председник ове невладине организације проценио је да је ризик одржавања параде поноса превелик и истакао да ће „ако се саберу сви организациони трошкови параде – дневнице које ће полицајци добити за чување геј активиста и материјална штета која ће настати када противници ове параде искале свој бес на излозима Београда”, лезбијска и геј популација у Србији мало добити овом манифестацијом. Он је предвидео два могућа сценарија – насиље хулигана над учесницима геј параде и полицајцима или лупање београдских радњи и ломљење жардинијера и семафора.

Подсећања ради, први покушај одржавања параде поноса у Београду догодио се 30. јуна 2001. године, када су православни фундаменталисти и десничарске навијачке групе пребили окупљене. Друга парада била је најављена за 17. јул 2004. али се од ње одустало због немогућности организатора да учесницима гарантују безбедност.

К. Ђорђевић


[објављено: 21/07/2009]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови




20/03/2010
ПДВ – најслабија тачка пореског система

Рачунар одменио пословођу

Папа се извинио жртвама злостављања

Девојчица пала с трећег спрата

Сахрањена Ксенија Пајчин

Велики одзив - враћено поверење у ВС

Школарци мање физички активни него раније

19/03/2010
Тадић не иде у Словенију

На интернет-покеру зарадио 7.000 долара

Скупштина о Сребреници 30. марта

Јанковић и Предојевић на ТВ „Пинк”

„Фијат” прекида производњу недељу дана

Акција: студенти помажу старима

Ђоковићи одустају од Крагујевца

Јосиповић о „хрватској православној цркви”

Почиње пролеће

18/03/2010
Гучa позива Путина

Горење због ПДВ-а стиже у Србију

Резолуција о Сребреници у марту

Отворен Центар за заштиту потрошача

Грчка не верује ЕУ, обраћа се ММФ-у?

ЕПС остаје у већинском власништву државе

Гориво скупље од суботе

Еспања: Косово под окриљем УНМИК-а

Реформа правосуђа мора бити без сенке