НАТО опет на дневном реду

Иницијативе за промену скупштинске резолуције о војној неутралности Србије нема, али се о могућем уласку у НАТО, све чешће говори. Министар одбране Драган Шутановац изјавио је током викенда да је приближавање алијанси „природан ток ствари у Европи” иако од Србије нико не тражи да постане чланица НАТО-а да би ушла у Европску унију, а данас је група од 200 интелектуалаца затражила од Скупштине Србије да распише референдум на коме би се грађани изјаснили о уласку Србије у НАТО.

Војни аналитичар Александар Радић каже да се у Србији до сада није озбиљније разговарало о овој теми јер већина политичара није желела јавно да прича о нечему што није популарно међу грађанима.

„Политичари неће да причају о ономе што им не доноси поене. Много је елегантније у јавност пласирати причу о патриотизму у кафанском стилу. То је профитабилно за појединца, али лоше за нацију. Постоје моменти када треба донети непријатне одлуке. Када причамо о НАТО-у не причамо о организацији према којој треба имати емоције, као што је то сада случај, него прорачунати шта Србија добија, а шта губи у случају прикључења”, истиче Радић.

Према његовим речима проблем је што се Србија налази на простору у коме НАТО има пуну контролу над безбедносним приликама. НАТО, како каже, жели да и ми будемо у тој организацији без обзира на то што то не показује отворено. „Њима је потребно да све балканске земље буду у пуноправном чланству НАТО-а јер онда могу да имају пуну контролу над дешавањима на Балкану и тада нестаје потреба за присуством оружаних снага других земаља на овом простору”.

На питање зашто би требало да Србија мења своју неутралну позицију, Радић одговара да је неутралност наметнуто решење одређених политичких структура које се ни са ким нису о томе консултовале.  

И председник Форума за безбедност Нинослав Крстић сагласан је са Радићем да у Србији никада није било озбиљне расправе о питањима евроатлантских интеграција. „Политичке странке, пре свега оне на власти, нису спремне на расправу. То је, у ствари, отезање које је довело до оваквог расположења грађана какво је сада. Нису направили анализу шта Србији доносе ове интеграције, а шта њима губи јер да је тога било и опредељење јавног мњења било би унеколико другачије”, мишљења је Крстић.

Он истиче да је НАТО направио грешку злочиначком агресијом и бомбардовањем Србије, али да се мора имати у виду и да је за Србију важно да обезбеди мир у наредних 30 до 50 година, а у томе може да успе као чланица НАТО-а.

„Земље чланице НАТО које су прославиле 60 година од оснивања ове организације нису никада ратовале међусобно. Својевремено је био известан рат између Грчке и Турске, па је НАТО зауставио тај рат. Политички савет НАТО-а је далеко моћнија политичка организација него што је ЕУ јер у свом саставу садржи ’елемент’ који се зове Америка”, каже Крстић.

Према његовом мишљењу уколико се Србија не определи за евроатлантске интеграције биће вечити кандидат за ЕУ. Када сте члан неке безбедносне заједнице, како каже, онда и они који треба да отварају овде фирме осећају се сигурнијим јер сте члан њихове породице.

Из врха власти више пута су демантовали да имају намеру да Србију уведу у НATO, али опозиција жели да подстакне расправу о овој теми и инсистира на одржавању референдума. Прошле године Демократска странка Србије најављивала је да ће прикупити сто хиљада потписа грађана како би референдум био одржан.

У странкама владајуће коалиције су ту идеју оцењивали као политички маркетинг јер, како су тврдили, није време за изјашњавање грађана о томе. Исти став заступају и данас. Јелена Триван, портпарол Демократске странке, каже да је иницијатива преурањена јер чланство у НАТО подразумева низ предуслова и корака.

„Србија није нити позвана да приступи НАТО-у, нити око тога постоји политички консензус, то је трчање пред руду. Ми прво треба да искористимо све могућности Партнерства за мир и да се покажемо као кредибилни партнер па тек онда да разговарамо о предностима и манама учлањења”, каже Триван додајући да је нелогично да прво расписујемо референдум, а да тек онда отварамо разговоре на ову тему.

Слично размишљају и у Г17 плус. Жељко Ивањи, посланик ове партије у парламенту, каже да пре референдума јавност мора бити упозната са свим предностима и манама чланства у НАТО-у.

-----------------------------------------------------------

Радић: Немамо аутентичан безбедносни концепт

„Нисмо имали референдум о неутралности што има озбиљне политичке последице. Наша неутралност не постоји јер да би постојала морају да је  прихвате друге земље. Неутралност није једнострани чин. Други Србију само посматрају као земљу која је неодлучна. Ми немамо аутентичан безбедносни концепт, немамо савезнике, а немамо ни гаранцију у својој оружаној сили да можемо штитити неутралност”, сматра Радић додајући да Србија ни са једном силом на коју се ослања нема уговор о безбедносној сарадњи укључујући и Русију.

Јелена Церовина

-----------------------------------------------------------

Група интелектуалаца тражи референдум о НАТО-у

Група од 200 интелектуалаца затражила је данас од Скупштине Србије да распише референдум о уласку Србије у НАТО. „Независно Косово је дело НАТО-акоји је ту лажну државу створио и у њој себи доделио врховну и неприкосновену власт”, наводи се у захтеву који је прочитао један од потписника академик Матија Бећковић на конференцији за новинаре.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић, која је захтев потписала у своје име, рекла је да постоји општи национални консензус о уласку Србије у НАТО који се не види због дубине политичких подела. „Тај консензус не иде у прилог чланству Србије у НАТО-у и ми тражимо да се грађанима пружи прилика да се тај консензус испољи референдумом”, рекла је Љиљана Смајловић.

Она је подсетила да је генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмунсен рекао да је Србији потребна дебата о уласку у НАТО. „Министар одбране Драган Шутановац каже да би о чланству Србије у НАТО-у најбољи одговор дали људи из привреде и безбедности и да је право питање да ли је боље да некретнине вреде више или мање”, рекла је Смајловић.

Члан Савета Републичке радиодифузне агенције Светозар Стојановић, који је захтев потписао у своје име, подсетио је да је изјашњавање грађана Србије о војној неутралности обављено само посредно кроз Скупштину Србије која је усвојила декларацију о војној неутралности. „Чуди ме да људи на власти дају изјаве које су у супротности са скупштинском декларацијом”, рекао је Стојановић. Захтев су, између осталих, потписали и Војислав Коштуница, Емир Кустурица, владика Атанасије Јефтић, Момо Капор, Коста Чавошки, Драгослав Михајловић, Василије Крестић, писци Душан Ковачевић, Синиша Ковачевић и Слободан Ракитић и бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић.

Бета