Kako do skrivenih bankarskih računa: Angela Merkel (Foto AFP)

Nemačka „cvrči” na pravno-moralnoj žeravici: da li kupiti ukradene podatke o grešnicima – bogatim pojedincima koji su, bežeći od plaćanja poreza sakrili novac u inostranstvo. Ponuda je veoma primamljiva, Berlin može da za svega dva i po miliona evra kupi disk s bankarskim podacima o hiljadu i po nemačkih „poreskih begunaca”. Podaci su, tvrde stručnjaci, veoma kvalitetni i omogućili bi nemačkoj državi da dobro zaradi od naknadne naplate poreza – čak 100 miliona evra.

„Nemoralna ponuda”, kako su pojedini berlinski mediji „krstili” celu priču prisećajući se istoimenog filma iz temelja je potresla nemačku političku scenu. Odmah su se formirala dva suprotstavljena tabora: zagovornici i protivnici kupovine ukradenih poreskih podataka. Linija ove podele, u grubom smislu, je zapravo granica između dve najjače političke grupacije u Nemačkoj: socijaldemokrata i konzervativaca. Socijaldemokratska partija, trenutno u opoziciji, zalaže se za kupovinu, dok je konzervativna unija kancelarke Angele Merkel uglavnom protiv.

Ova podela, međutim, i ne znači da će sadašnja vladajuća koalicija (Unija i liberali) jednoglasno odbaciti „nemoralnu ponudu”. Veći deo liberala ali i dobar deo konzervativaca – među njima su i kancelarka Angela Merkel i moćni ministar finansija Volfgang Šojble – prihvataju da Nemačka odradi ovaj posao.

Konačna odluka na nivou vlade nije, međutim, još usvojena ali se u Berlinu najavljuje da će kabinet reagovati najbrže moguće.

U međuvremenu nemački mediji pokušavaju da „iskopaju” što više pikantnih detalja vezanih za ovaj poreski poslić. Deo štampe izveštava, pozivajući se na osnovnu informaciju švajcarskog lista „Bazler cajtung”, da iza svega stoji izvesni Erve Falcijani (38), informatičar i bivši bankarski službenik. Za njega se kaže da je svojevremeno radio u privatnoj banci HSBC u Ženevi i da se tada dokopao „vruće robe” koju sada pokušava da proda Nemačkoj.

Nedeljnik „Špigl” u onlajn izdanju prenosi da je dotični Erve još u avgustu prošle godine pokušao da sličan posao napravi s Francuzima kojima je ponudio 130.000 poreskih podataka klijenata iz celog sveta. Banka HSBC je, međutim, demantovala takva pisanja i tvrdi da je reč o „manje od deset klijenata”.

Najtiražniji nemački list „Bild” tvrdi da je Falcijani godinama pripremao teren za prodaju tajnih poreskih podataka. „Bild” tvrdi da Erve nije bio sam i da je imao dvoje pomagača u krađi, da je operaciju izveo uz pomoć brata i jedne bankarske službenice libanskog porekla. Ovaj list piše i da je Falcijani još 2007. godine kontaktirao jednu poznatu advokatsku kancelariju kako bi, u slučaju prodaje, izbegao bilo kakvu zakonsku neprijatnost. „Bild” piše da ovaj posao Falcijani nije baš najbolje obavio, da je nekoliko puta dosad bio hapšen u Francuskoj i da je trenutno u Nici gde se nalazi pod policijskom zaštitom.

„Kopajući” po nemačkim poreskim zanimljivostima tamošnji mediji su se prisetili da je u februaru 2008. godine Berlin već obavio jedan „nemoralni posao”. Tada je služba bezbednosti (BND) kupila, za pet miliona evra, sličan disk s podacima o nemačkim poreskim „pobeguljama” u Lihtenštajn. Ulov je tada bio dobar a najveća upecana „riba” bio je bivši šef Nemačke pošte Klaus Cumvinkel. Od tada odnosi Lihtenštajna i Nemačke poprilično su zahladneli.

U trenucima dok se Nemačka još „lomi” iz susedne Švajcarske stižu najozbiljnija upozorenja vlastima u Berlinu. Predsednica švajcarske konfederacije Doris Lojthard izjavila je, prenosi „Špigl”, kako ne može da prihvati da „jedna pravna država koristi ukradeni materijal”. Slično govore i drugi vodeći švajcarski političari koji otvoreno upozoravaju Berlin da bi kupovina diska s ukradenim bankarskim podacima „ozbiljno narušila odnose dve države”.