На састанку са представницима водећих петролејских компанија Анкара најавила нове мере за заштиту мореуза

Еколошка катастрофа у Мексичком заливу истог часа је одјекнула на другој страни планете – у Босфору и Дарданелима. У Истанбулу не крију да страхују од репризе, која би могла да има погубне последице за метрополу од 13 милиона становника, која лежи на обалама два мореуза.

 „Ми смо вас позвали да заједно предузмемо нешто док не буде прекасно”, тим речима се турски министар енергије Танер Јилдиз обратио представницима 20 водећих петролејских компанија у свету, које је Турска, по хитном поступку, окупила у Истанбулу. За истим столом јуче по подне су се нашли представници „Шеврона”, „Ексон мобајла”, БП, „Тотала”, ЕНИ-ја, „Лукоила” и компанија из Казахстана.

На састанку су изнети подаци који драматично упозоравају: Дарданели, а поготово Босфор, постали су тесни, закрчени, опасни. Министар за екологију Вејсел Ероглу је то поткрепио егзактном статистиком – у 2009. години кроз Босфор је прошло 51.424 брода, већином танкера и других грдосија, који су преносили опасне терете.

„То је четири пута више него што пролази кроз Панамски канал, а три пута више него кроз Суец”, тврди Ероглу.

Житеље Истанбула и турске званичнике посебно брину танкери, који су, сваки за себе, потенцијална темпирна бомба, поготово што је већина од њих веома стара. Они су, маневришући кроз мореузе, од 1995. године, испустили у воде Босфора и Дарданела 115.000 тона петролеја.

У последње две деценије у Босфору је забележено 300 лакших и тежих инцидената у којима су учествовале и лађе које преносе опасне терете. У две експлозије танкера страдало је неколико десетина чланова посада, док је Босфор, на ужасавање грађана Истанбула, као буктиња, горео данима.

Турска сада, очевидно, жели да искористи околности које су у свету створене после изливања нафте у Мексичком заливу. Она од водећих компанија тражи разумевање, док не буде прекасно. Гласно се размишља о постављању нових рампи у Босфору, иако се то коси са одредбама Уговора из Монтреа склопљеног давне 1936. године у коме се у време мира предвиђа слободна пловидба цивилних лађа, без икаквог ограничења. Али, времена су се променила. Потрошња нафте се стоструко повећала, што се пре седам деценија није могло предвидети. Више се не може седети скрштених руку и чекати да неки танкер експлодира, па да се тек тада упали црвени семафор у Босфору.

„Мореузи више не могу да истрпе ризик од танкера и потребно је да се ограничи број бродова који пролазе кроз Босфор, као и њихова носивост. Застарели танкери морају бити замењени новим са модерном технологијом”, каже Ероглу.

Размишља се и о другим ограничењима, као што је обавезно ангажовање турских капетана који до танчина знају све ћуди немирног мореуза, дугог 21 километар. Те рампе ће бити постављане корак по корак, за три-четири године.

Овај састанак ће бити, како се најављује, један у низу сличних контаката како би се моћне компаније наговориле  да „добровољно” прихвате нова правила игре у мореузима. Прва реаговања охрабрују. „Ми у БП смо свесни колико је важна безбедност у мореузима за људе и заштиту околине”, кажу у познатој компанији. Али, највише се страхује од реаговања руских фирми, које су у прошлости у оваквим приликама увек потезале одредбе Уговора из Монтреа.

У Турској право и трајно решење виде у заобилажењу мореуза и транспорту петролеја нафтоводима, иако је кроз њих превоз скупљи. У томе би значајну улогу требало да одигра пројекат Самсун (црноморска обала) – Џејхан (лука на Медитерану). Наде су полагане и у нафтовод Бургас – Александруполис, али је његова изградња сада под знаком питања пошто су у Софији недавно најавили да одустају од тог руско-грчког пројекта јер би он могао озбиљно да угрози околину.

В. Лалић