После проглашења закона о контроли телефонског и интернет саобраћаја у Немачкој и Румунији неуставним, и критике у земаљама чланицама, ЕУ припрема измене прописа о складиштењу телекомуникационих података

Немачки уставобранитељи и припадници још три безбедносне службе – БКА, БНД и Војнообавештајна служба – обрели су се на мукама. Минулог уторка, Уставни суд у Карлсруеу прогласио је Закон о надзору телекомуникационог саобраћаја неуставним. Наложио је брисање свих архивираних података - најмање стотинак милиона електронских записа о корисницима и њиховим (не)оствареним везама у оквирима фиксне и мобилне телефоније, путем електронске поште и посредством интернета.

На снази од 2008. године, Закон о надзору телекомуникационог саобраћаја регулисао је обавезу идентификације свих власника телефонских и интернет прикључака, регистрацију и архивирање свих података о успостављеним везама. По принципу – ко са ким, када и колико дуго... Садржаји разговора, наводно, односно званично, нису били предмет надзора. Није ни било потребе. Како обавештајни стручњаци истичу, прикупљање података о корисницима телекомуникационих веза олакшавало је дефиницију такозваног личног профила. На основу профила корисника, односно испољених навика при телефонирању, омогућено је препознавање личности без даље идентификације, ма који прикључак унутар глобалне мреже користила...

Немачки стручњаци за надзор телекомуникација, али и службени „прислушкивачи“ у низу других европских земаља, унутар и изван ЕУ, стекли су прва искуства пре постојања одговарајућих закона. Кажу, експериментишући у пракси. Користили су се „напредним Ечелоном“, англо-америчким системом новије генерације за електронски надзор телекомуникација.

Могућност легализације „експерименталне праксе“, односно подобност службене реализације сакупљених података, базирају се на оријентационом пропису ЕУ из 2006. године. Донесен после терористичких напада на Лондон и Мадрид, овај пропис Брисела обавезује чланице да изгласају одговарајуће националне законе - у сврху ефикаснијег супротстављања тероризму. Међутим, недоречености регулатива ЕУ, као и у међувремену донесених националних закона не само да су изазвали бурне критике, већ и реакције највиших правних и извршних органа. Испред низа техничко-правних зачкољица, у жижи критике нашло се непоштовање начела приватности и недодиривости личности, односно паушално сумњичење сваког појединца.

Занимљиво је, наиме, да Уставни суд у Немачкој није први оспорио уставност оваквог надзора. Пре Немаца, то су учиниле судије Уставног суда Румуније, поткрај минуле године. У низу других земаља одуговлачи се са доношењем одговарајућих закона. Већ донети закони само се делимично примењују у пракси, или се њихова примена одлаже. У Аустрији, примера ради, практичну примену „кочи“ недоумица, како би из регистрације и идентификације требало изузети прикључке адвоката, лекара итд.

Отпори и уставноправне недоумице земаља чланица, чини се, наишле су на добар пријем код новог комесара за правосуђе у Бриселу. Госпођа Вивијана Рединг је у једном од првих обраћања јавности најавила ревизију постојећег, спорног прописа ЕУ о контроли телекомуникација.

Недоумице друге врсте, тиште, у међувремену немачке информатичаре у „кишним мантилима” и њихове колеге у другим земљама ЕУ. Дилема је – како уништити сакупљене податке, при том не оштетити постојећи систем? Холандски уставобранитељи су тек недавно саопштили да нису у могућности да избришу регистроване податке – због погрешно програмираних компјутера. Како и врапци на просторима између Атлантског океана, Рајне и Дунава цвркућу, међутим, слични недостаци су, случајно или намерно, садржани и у програмима других земаља.

М. Казимировић