У Србији је све више приватних фирми које запошљавају непријављене раднике, а они су често приморани да раде и прековремено. Инспекција рада зато теже проналази такве случајеве, јер због велике незапослености, чији је узрок и неусклађеност понуде и потражње на тржишту рада, тешко је обезбедити сарадњу са радницима. У таквом „негативном радном односу”, како кажу надлежни, они су најчешће приморани да саучествују у сопственом израбљивању и кршењу закона.

А закон је сасвим јасан. Када се открију такве „газде”, подноси се пријава судији за прекршаје и следи казна, која за предузетнике износи 400.000 до 600.000 динара, а за правна лица од 800.000 до милион динара.

– Али има и једна „рупица” у закону коју послодавци злоупотребљавају – указује Радован Ристановић, директор Републичког инспектората за рад. – Послодавац, по закону, није дужан да уговор о раду склопљен са запосленим радником држи у седишту фирме, тако да увек нађе неки изговор пред инспекцијом и „донеће га сутра”. Газда уговор донесе, али накнадно потписан од радника, па и у оваквом случају радник штити послодавца који му наноси штету.

Послодавци, такође, нису обавезни да воде евиденцију о томе колико сати њихов радник проведе на радном месту – четири, осам или десет, па се и тако врши злоупотреба законских норми о прековременом раду.

Али и када се све то утврди и поднесе прекршајна пријава, настају проблеми „у реализацији”. Јер, поступак који се води пред судијом неретко застарева. Закон предвиђа да од подношења пријаве до изрицања казне не може да прође више од две године. Упркос томе, само ове године, од 2.500 поднетих, застарело је око 800 пријава.

Али, што би неко рекао, то није све. Застаревају и коначна решења за наплату.

– Кад инспекција утврди да послодавац запошљава непријављене раднике, послодавац у трену смисли оригиналан изговор. Обично бива да су „они на пробном раду или волонтери – наводи Ристановић још један од безброј бисера из богате праксе инспектора рада. – Закон је и у оваквим случајевима јасан. Онај ко је на пробном раду, морао је са власником фирме да потпише уговор о пробном раду, дакле да је у легалном радном односу. Исто важи и за волонтера, који мора да има уговор да ради као волонтер. Ако нема уредна документа, непријављени радник остаје ускраћен за године радног стажа, не уплаћује му се допринос у пензиони фонд.

Најчешће жртве рада на црно су одређене категорије становништва – млади неквалификовани радници, незапослена лица, избеглице, жене, лица која су и иначе угрожена својом позицијом у друштву. Све то штети држави, радницима и оним послодавцима који уредно плаћају своје обавезе. Стога је потребно да у решавању овог проблема учествује држава, Унија послодаваца, синдикати и други органи са различитим надлежностима, указује наш саговорник.

Према Ристановићевој оцени, тренутно у Србији има око 300.000 до 600.000 запослених који раде на црно.