Вести дана

„Теленор” понудио милион евра

Буџет Србије неће се много овајдити од накнаде за лиценцу другог оператера фиксне телефоније коју је дала компанија „Теленор” јер она износи 1,05 милиона евра. Наравно, под условом ако је влада прихвати.

Како се чуло приликом јучерашњег јавног отварања финансијског дела понуде у Републичкој агенцији за телекомуникације (Рател), влада ће се о „Теленоровој” понуди изјаснити већ следеће недеље, а Управни одбор Ратела о њој треба да се изјасни до 10. фебруара.

Директор „Теленора” за Србију Кјел Мортен Јонсен изјавио је да је то њихова коначна понуда. Иначе, по слову правила јавног позива, поступак доделе лиценце може бити обустављен уколико понуда буде неуобичајено ниска. Чини се да то неће бити случај с обзиром на то да је Јасна Матић, министарка за телекомуникације, за понуду рекла да је на нивоу онога што се код додељивања лиценце за другог оператера фиксне телефоније добијало у региону.

Мортен Јонсен јуче је више пута поновио да будућност лиценце, односно другог оператера зависи од накнаде коју ће морати да плате „Телекому” за коришћење њихове инфраструктуре и од улагања у градњу сопствене мреже. У том смислу очекује, рекао је, коректну одлуку Ратела о висини цене закупа.

„Телеком” већ има ценовник за приступ својој мрежи, међутим цена закупа ће бити утврђена у преговорима ове две компаније. Уколико договор не буде постигнут, пресудиће Рател и та одлука је обавезујућа за обе стране.

Први човек „Теленора” за Србију јуче није желео да прецизира износ инвестиција у нову мрежу, уз образложење да ће то зависити пре свега од накнаде коју буду морали да плате „Телекому”. Он се, иначе, нада правичној понуди по моделу какав постоји у Норвешкој за коришћење њихове мреже фиксне телефоније. Улагања би, према најавама из „Теленора”, могла да износе неколико милиона евра годишње, и то дугорочно што је више од њиховог улагања у инфраструктуру мобилне телефоније у Србији. За њих је важно, рекао је, да имају могућност да изграде мрежу оптичких влакана кроз читаву Србију која ће омогућити грађанима брз проток података и олакшати пословање компанијама.

– Изазов за сваког новог оператера је да освоји 25–30, па и 40 одсто уређеног тржишта – рекао је Јонсен не желећи да прецизира који је њихов циљ и наводећи истовремено да комерцијално пословање треба да почне у првој години, што је кратак период за освајање неког већег тржишног учешћа.

Министарка за телекомуникације рекла је да је важно да корисници добију могућност коришћења широкопојасних система пакета услуга фиксног, мобилног телефона и интернета.

Иако је више компанија откупило тендерску документацију, пристигла је само једна, „Теленорова” понуда за лиценцу која се даје на 10 година уз могућност продужења за још толико година. Лиценца би требало да буде издата у року од осам дана од уплате целокупне накнаде у буџет Србије. Заинтересоване компаније требало да је испуне услов да су регистроване за обављање телекомуникационе делатности, да су у 2008. години имале укупан приход већи од 200 милиона евра и да имају најмање милион корисника.

Додељивањем друге лиценце за оператера фиксне телефоније, биће окончан монопол „Телекома”, који је по закону истекао још јуна 2005. године.

Ј. Рабреновић
објављено: 16/01/2010

Последњи коментари

Ima li domacina?  | 16/01/2010 08:10

Bolje i milion nego...3 evra. Kad su rasprodali sve neka ide i ovo budzasto.

Н К | 16/01/2010 12:10

Да је понудио и 1 евро ови наши би били задовољни. СВАШТА!

Dejan R. Popovic, dipl. inz. | 16/01/2010 15:46

Vlada nema zakonsko ovlacenje da se izjasnjava, odnosno prihvata ili ne prihvata "Telenorovu" ponudu ili naknadu od 1,05 miliona evra za licencu drugog
javnog fiksnog telekomunikacionog operatora, jer je za to nadlezna Republicka agencije za telekomunikacije - nedrzavna organizacija koja je bas zato funkcionalno nezavisna od bilo kog drzavnog organa, pa i od Vlade.
Visina jednokratne naknade za izdavanje licence je izgleda zadovoljavajuca po vazecem zakonu, zato sto se sada u EU (a uskoro i u nasoj zemlji po novom zakonu) javna fiksna telekomunikaciona mreza i usluga pruza samo na osnovu tzv. opsteg odobrenja ili ovlascena, bez ikakve naknade.

Glavni problemi tranzicije iz prethodnog monopolskog rezima u rezim zasnovan na konkurenciji odnose se na utvrdjivanje pravila podele troskova investiranja (narocito u opremu za zajednicko koriscenje lokalne mreze), definisanje pravila postene konkurencije i pronalazenja metode finansiranja univerzalnog servisa, tj. na medjusobnu saradnju.