Глад је опасан савезник

Кад вас заболи зуб, одете стоматологу, али кад добијете вишак килограма и потребно је да посетите нутриционисту, то сматрате луксузом који могу да приуште само холивудске звезде.

После двогодишњег, безуспешног коришћења разних „дијета јужних мора”, дијета према крвној слици, водених дијета, „шупљих” кашика, таблета које препоручују популарна ТВ лица у стилу „једете, а мршавите”, после коришћења Аткинсонове дијете и дијете клинике Мејо, разговарам са професором, др Бранком Јаковљевићем, специјалистом за исхрану, спремна да прихватим његове савете. Зато га питам:

Где људи обично греше кад желе да смршају?

Дијета никако није гладовање. Глад је опасан савезник сваке дијете. Исто тако сам и велики противник објављивања разних дијета у медијима. Гојазност је болест високог ризика, са патолошком основом, и изазива кардиоваскуларне болести, хипертензију, поремећај липидног статуса, дијабетес типа два...

Виђала сам дебеле, а ипак срећне и веселе. Како објашњавате њихов оптимизам?

Весели су јер масти које уносе у организам утичу на повећано стварање серотонина који има изузетну функцију у мозгу и одговоран је за добро расположење. Међутим, пратећа, патолошка стања која прате гојазност наступају пре или касније. Код особа које су на рестриктивној дијети и узимају храну сиромашну мастима депресија је далеко чешћа, па се чак јављају и суицидна стања. И сама депресија често доводи до гојазности, посебно ако особа покушава да је лечи храном … Чоколада није једино решење да би се постигло добро расположење.

Да ли Вам се чини да смо све дебљи, иако су нам новчаници све тањи?

Тачно, али то није тако само у нашој земљи. Драматично је повећан број гојазних у САД и истраживања показују да је у последње три деценије удвостручен број гојазних, са 16 одсто колико их је било 1977. године, на 34 одсто. Код нас је једна шестина гојазних, једна трећина прекомерно ухрањених, а остатак је нормално ухрањен или потхрањен. Начин исхране је, можда, највећи узрок за експлозију прекомерне ухрањености. Слаткиши и угљени хидрати су доступни на сваком киоску, ТВ рекламе су препуне сугестивних препорука за намирнице богате угљеним хидратима, а малих биолошких вредности. Сокови, на пример, иако се рекламирају да су без шећера, садрже скоро искључиво просте угљене хидрате! У просеку 100 милилитара сока је 50 килокалорија! Чаша од два децилитра је већ 100 килокалорија, а литар сока је 500 килокалорија.

Да ли је дошло време да, попут разних акција за превентивна лечења савремених болести, треба покренути и жешћу акцију за борбу против спречавања болести прекомерне дебљине?

Чини ми се да су се у то укључили неки домови здравља, оснивањем центара за превенцију болести. Само променом начина исхране просечни век људи у Србији био би продужен за чак 15 година! Око 57 одсто смрти у Србији последица је кардиоваскуларних болести, на другом месту су карциноми са 18 одсто, а медицина нема могућности да узнапредовалу атеросклерозу заустави лековима или да метастазирани карцином лечи. Зато је једини начин у тој борби – превентивно деловање и правилна исхрана као стуб сваке превенције.

Како знати да смо „прешли границу”од симпатично буцмасте особе?

Свако би требало да израчуна свој индекс телесне масе и види којој категорији припада, а затим да уради и детаљну биохемијску анализу крви. Затим се утврђује каквом дијететском режиму треба да буде особа подвргнута и колико дуго треба да траје дијета. Јер, гојазност је врло озбиљна болест која захтева озбиљан медицински третман и зато дијету треба доживљавати као терапију. Погрешно је мишљење да дијете подразумевају гладовање, одрицање од укусних намирница и да треба да трају само неколико недеља. Кад користи добру дијету, пацијент никад не осећа глад. Храна мора бити разноврсна, биолошки вредна и укусна. Не сме бити захтевна за припремање и скупа! Неправилне дијете могу пореметити метаболизам и угрозити здравље.

Значи, кад ја, као пацијент, скинем тих 15 килограма, требало би да наставим с истим начином исхране?

Не, дијета ће бити коригована. Уводе се и друге намирнице. Чак и код особа са нормалном тежином корекцијама у исхрани може се битно унапредити здравље. Посебно су популарне дијете којима се повећава имунитет. У Америци постоји цео покрет који пропагира „функционалну” храну за коју се верује да може поправити имунитет. А то су намирнице богате витаминима Це и А, селеном, гвожђем, цинком... Отварају се ресторани у којима се на менију налазе јела која могу утицати на појачање имунитета. Јер, често нису само калорије битне, већ оно што се налази у саставу намирница.