Премијера „Технотајз: Едит и ја”

Живот младих у Београду 2074. године и напори девојке Едит да победи електронски чип, који јој је уграђен како би лакше положила испит – основне су теме дуго очекиваног домаћег анимираног филма „Технотајз: Едит и ја” Алексе Гајића чија ће премијера бити одржана вечерас у 20.30 сати у Великој дворани „Сава центра”.

После шестогодишњег рада за многе француске издавачке куће, и преко 300 нацртаних табли, београдски стрип-уметник Алекса Гајић одлучио је да покрене своје ликове у анимираном филму и одговори на изазове које поставља акциона научнофантастична прича.

– Пошто сам 1998. године као дипломски рад на Факултету примењених уметности урадио стрип „Технотајз”, који је касније и објављен, приметио сам да читаоци позитивно реагују на призоре београдских зграда на које су додавани разноврсни футуристички архитектонски елементи. Та препознатљивост пружала им је утисак убедљивости и осећање да би се тако нешто у будућности могло видети на улицама Београда. То је ефекат који сам желео да постигнем и у филму – истиче Алекса Гајић, редитељ и сценариста филма „Едит и ја”.

За разлику од стрипа, у филму се код ликова додатно инсистира на животности, јер су они антихероји које ситуација мења и тера их на нешто што иначе не би чинили.

– То се највише односи на главну јунакињу Едит, просечну девојку која живи у Београду 2074. године и студира психологију. У дијалозима сам инсистирао на сленгу и благој социјалној естетици, што чини да овај филм заличи на класичан домаћи филм. Тиме сам још више нагласио преокрет у причи, када она престаје да буде трагикомедија и постаје фантастика – појашњава редитељ Гајић, у чијем филму, те 2074. године јунаци још купују и читају „Политику”, а издања се мењају сваког тренутка емитовањем нових вести и текстова.

Филм „Едит и ја” рађен је у маниру савремених светских анимираних филмова, коришћене су четири врсте анимације – класична 2Д, 3Д, векторска и колажна анимација – а узор филму биле су јапанске аниме. Гласове главним јунацима позајмили су: Сандра Кнежевић, Небојша Глоговац, Никола Ђуричко, Петар Краљ, Сека Саблић, Срђан Тодоровић, Борис Миливојевић и Марија Каран, а музику за филм компоновали су Борис Фурдуј и Слободан Штрумбергер.

И. Аранђеловић