Доста шаљу – мало улажу

Наши људи расути по светy у 2004. години су у земљу послали, или донели, око 4,1 милијарду долара, процена је стручњака Светске банке. На основу наведеног износа, Светска банка је Србију те године сврстала на 11. место међу 20 држава са највећим приливом девизних дознака, а по учешћу дознака у њеном бруто друштвеном производу (17,2 одсто), на осмо. Истовремено, Светској банци није промакло да је само четвртина од наведене суме стигла посредством банака, али Србију још више брине што њени људи из света и даље мало инвестирају у отаџбини.

Др Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду, тврди да би новчане пошиљке и инвестиције наших људи из света могле да буду знатно веће. Јер, српска дијаспора броји више од 3,5 милиона припадника, па ако би само један одсто учествовао на било који начин у развоју земље, био био то значајан допринос, каже Гречић.

Различите процене

Иначе, наведени подаци Светске банке о висини годишњег прилива девиза знатно се разликују од података и процене Народне банке Србије. Српска централна банка је у 2004. години евидентирала да су наши људи на раду по свету посредством банака послали у земљу 988 милиона америчких долара. Са нерегистрованим пошиљкама,  та сума је процењена на две милијарде и 491 милион долара. У 2005. години дознаке наших земљака биле су веће за око 20 процената, тако да је регистровано милијарду и 182 милиона долара. У НБС претпостављају да је мимо банкарских канала стигло још око милијарду долара, па је укупна сума девизних дознака за прошлу годину процењена на око 2,5 милијарди долара.

– Држава још није довољно учинила да оствари оптималан прилив капитала наших грађана и исељеника расејаних по свету – каже Гречић. – Због тога је прилив девизних дознака радника и исељеника по становнику Србије, а нарочито инвестиција, далеко мањи него код неких других земаља емиграције.

Иако хронично пати од недостатка капитала, захваљујући девизним дознакама наших људи у Србији се много боље живи него када тог прилива страног новца не би било. Гречић наглашава да су те девизе веома драгоцене, јер су значајан и стабилан извор финансирања развоја.

– Поред тога, предности дознака, у односу на друге изворе финансирања, јесу вишеструке – напомиње наш саговорник. – Дознаке не узрокују обавезе земље према иностранству. Оне повећавају доходак прималаца који тај новац користе, финансира се образовање, које такође преставља развојни ресурс земље, јавна инфраструктура, повећавају се стране директне инвестиције.

Има примера да су мигранти и исељеници инвестирали свој новац у Србији, али су улагања наше дијаспоре врло скромна, сматра Гречић. Држава би коначно морала да за наше сународнике "стари крај" учини много привлачнијим за улагања и због једног веома битног разлога. Наиме, повећавање улагања наше дијаспоре било би добар знак и за друге инвеститоре да се у Србију исплати улагати.

– Кад се распитују о условима инвестирања у Србији, странци редовно питају да ли наши земљаци улажу своја средства у домовини – каже Гречић. – За њих је то значајан показатељ о инвестиционој клими у земљи. Поготову што наши људи из света знају језик, прописе, најбоље познају менталитет овдашњег света, обичаје и стање у домовини. Поред тога, они улажу капитал у своју отаџбину.

Подстичу инфлацију

Српски парламент је у марту ове године усвојио Стратегију подстицања и развоја страних улагања, чији је први циљ повећање броја и вредности страних улагања у производне и услужне секторе привреде. Примећује се да Стратегија не садржи посебне мере за привлачење капитала наших људи из иностранства. Њени предлагачи су вероватно сматрали да ће генерално унапређивање услова за непосредна страна улагања поспешити и инвестирање припадника наше дијаспоре.

Додуше, неки аналитичари указују и на ону "тамнију страну" девизних дознака, односно на њихове непожељне економске и социјалне последице.

 Тако дознаке подижу домаћу тражњу, која подстиче инфлацију, па Народна банка с тешком муком може да "управља" тим новцем који измиче контроли и представља другу валуту у земљи, депресирајући домаћи динар. Дознакама се финансира и непродуктивна потрошња, истовремено оне подижу цену радне снаге, а они који их примају нису заинтересовани да нешто раде. Поред тога, дознаке узрокују неједнакост међу онима који "имају неког преко" и оних који нису те среће.