субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Можемо ли да живимо без енглеских речи

петак, 03.06.2011. у 22:00
Илустрација Новица Коцић

Перформанс на фешн-вику је био један нонсенс на стејџу. Уместо да буде транспарентно, креаторов селекшн стајлинга и кастинга манекенки је био превише клос мајндед.

Ове реченице могли сте да чујете од водитељке на домаћој телевизији. Међутим, овај пример није усамљен. Телевизија и новине „поплављени“ су речима које нам долазе из енглеског језика. Колико пута сте се нашли у друштву, а да нисте разумели шта је ваш саговорник „Енглез“ хтео да каже? Према речима седамдесетогодишње баке Милке, у Кнез Михаиловој улици осећа се као у Лондону. Називе продавница не може ни да изговори ни да разуме. А када јој унука каже да је кул, бака Милка помисли да је културна. Да ли Срби све чешће користе англицизме?

Познати српски лингвисти Иван Клајн и Милан Шипка у ново издање Речника страних речи и израза намеравају да уведу речи као што су „хејтовање“, „лајковање“, „гугловање“... Како каже један од аутора, академик Иван Клајн, „постоји оправдана потреба за увођењем англицизама у речник. Некада је српски језик био препун германизама и галицизама (немачких и француских речи), а данас је „тренд“ енглески, који је језик глобализације. Наш главни посао није да прогонимо англицизме, већ да пазимо да се српски језик не заборави“, подсећа Клајн. Он сматра да српска лексика јесте у лошем стању, али не због енглеских речи. Према професору Клајну, главни кривци су: средња школа – где нема наставе матерњег језика, већ се предаје само књижевност, потом недостатак званичне бриге за језичку културу и медији.

Комплекс покондирене тикве

Професорка лингвистике на Филолошком факултету у Београду Рајна Драгићевић посебно истиче штетност медија, односно лиценцираних часописа, које данас многи читају, а посебно млади. „Ово су неки од наслова из часописа „Joy“: Лепршаве cool пелерине, Crystal Tatoo, Stule Star... Где се не може говорити о англицизмима, већ о чисто неприлагођеном енглеском језику у српском.“ Како она каже, уредници лиценцираних часописа забрањују лекторима (њеним некадашњим студентима) да из текстова избацују англицизме. Професорка Драгићевић наводи и пример новинарке која без икаквог разлога у српској реченици користи енглески узвик: Wоw, већ ми је тридесет!

Да ли сте примили и послали поруку са ОМГ, ЛОЛ, позз, плиз, сори? Нећемо зато кривити само медије. Кривица је и наша. У банци вам нуде кредите са грејс периодом, шопингујете, идете у џим, зову вас на ивент. Да ли полако заборављамо српске речи или их користимо у жељи да звучимо модерније?

Психолог Жарко Требјешанин каже да код људи има и помодности и лењости, па не желе реч да преводе већ је „узимају готову“. То су Стеријине покондирене тикве. „Мотив да се употребљавају стране речи јестетошто човек мисли да ће добити на важности, жеља да се савлада осећање безвредности и уклоне неки комплекси. Требјешанин сматра да можемо говорити о комплексу „малог народа“ код Срба, који је стваран вековима и делује разорно по нас.

Са овим се слаже и професор стилистике и реторике на Факултету политичких наука Добривоје Станојевић, који веома сликовито то описује. „Уколико овако наставимо, говорићемо неким ’странгле’језиком у Србији. Сведоци смо да децу у вртићу уче најпре енглески, па српски. Зато се енглески научи како-тако, а српски језик никако. Ко је још ишао да научи културу говора, лепо понашање, елементе реторике?“, пита се професор Станојевић и додаје да је „свако од нас слушао енглески код другоразредних предавача, а да не зна ваљано српски језик“.

Не изгонимо лаптопе!

Ипак, лингвиста Ранко Бугарски, сматра да се у данашњем свету не може живети без енглеских речи. „С друге стране, све што се преузима, треба да се узима и прилагођава са мером и знањем. У радњама вам продавачице кажу: Шта могу да учиним за вас? Што је директно преузето из енглеског, уместо јасног– изволите. У дневнику чујете водитеља да каже: Моје име је... уместо– зовем се. Када гледамо филмове, често прочитамо реченицу попут: Питао ме је да се удам за њега! Уместо– запросио ме је. Ово је директно повођење за енглеском синтаксом. Тако се и реч икада (енглеска еver) код нас појављује на крају реченице, па имамо – најбољи тенисер икада, уместо– најбољи тенисер свих времена.

Професор на катедри за англистику Филолошког факултета у Београду Борис Хлебец тврди да је „некада економичније и брже преузети речи из енглеског језика, и то су већ сада интернационализми. Бестселер, лаптоп, банџиџампинг су дубоко укорењене речи у наш језик и нема потребе изгонити их. Лакше је рећи не волим банџиџампинг, него не волим да скачем с велике висине закачен ужетом за ногу“. Хлебец сматра да „није погрешно ако англицизам развије значење које нема у енглеском језику, ако то одговара потребама говорника. На пример, closet се у данашњем енглеском језику не користи у значењу које има англицизам клозет у српском. Да би се добило право значење потребно је употребити сложеницу water closet“. Али Хлебец истиче да још не треба бринути за будућност српског језика, јер се англицизми нису превише укоренили, па их из тог разлога у сленгу, где би се очекивала њихова највећа употреба, нема превише. Туђицама се не могу градити јаке и потресне слике, оне могу бити само „фенси“, закључује Хлебец.

Вук поздравља Србе

Колика год била наша потреба за англицизмима, питање је колико су људи свесни значаја очувања српског језика. Још је пре девет векова Стефан Немања препоручивао да језик треба чувати као земљу, као град. Али језик се не може бранити вештачки мерама, чак и онда када треба да се брани. То показује пример Италијана. Под Мусолинијевим режимом пуризам је постао званична државна политика. Стране речи су забрањиване, постојао је списак италијанских замена за англицизме. Међутим, ни то није помогло да се смањи њихова употреба. Другачија је ситуација код Француза, који не могу да прежале што више нису први светски језик. Код Француза је школство јако и језичка питања се регулишу на државном нивоу, па су уз помоћ тога у знатној мери успели да ограниче прилив нових англицизама, и замене их посебно смишљеним француским кованицама.

Професор Клајн каже да „никада ниједан језик није ’угинуо’ због позајмљених речи, иако су у многим земљама пуристи предвиђали да ће језик ’пропасти’, ’изгубити душу’, ако се не забране туђице. Ако српски језик не преживи, то ће бити само зато што српски народ неће моћи да преживи од привреде у својој земљи“, сматра он.

„Поплава“ англицизама долази након 2000. године, после друштвено-политичких промена у земљи, због усаглашавања са страним прописима уз изостанак сарадње са стручњацима за језик. Како се „strangle“ jeзик неби укоренио, неопходно је да се усагласе и свој допринос дају држава, научне институције, школа и медији. Ово изискује постојање Комисије за језичка питања, која би смишљала језички исправне речи као замену за англицизме. Чињеница је да су англицизми свуда око нас и да су потребни. Али њихова употреба се мора довести у склад са српским језиком, како се неке српске речи не би заборавиле. Када би се Вук данас нашао међу Србима, не би их разумео.

-----------------------------------------------------

Нисам у фулу ових дана

„Енглезисти“ су најчешће млади, за њима мало заостаје средње генерације, док их старији не разумеју. Овај разговор двоје средњошколаца не би разумела старија особа:

„Хејтујем те што ми ниси лајковао статус на фејсу!“

„Сори, али нисам у фулу ових дана.“

„Ма, ок је, ишчилирај.“

У овом разговору лингвиста Милка Цанићне види ништа чудно. То је одсуство језичке културе, каже она, и против тога се морамо борити. „Енглеска реч не сме да се одомаћи. Корист је мала, а штета немерљива. Свакога дана у наш језик ’уђе’ на десетине енглеских речи. Ми морамо најпре да васпитавамо младе да воле свој језик и да се првенствено њиме служе.“

Јелена Петровић, Сузана Милошевић 

Ауторке овог чланка су овогодишње добитнице награде за новинарство „Боривоје Мирковић“, коју додељује Факултет политичких наука


Коментари6
114a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Maric
Naravno da možemo da živimo bez engleskih reči, kao što možemo da živimo i bez računara, "fejsa" i svih ostalih trendova današnjice. Bolje je pitanje zašto bismo to činili? Ako uzmemo u obzir da omladina, pa i odrasli ljudi, dobar deo svog vremena provede na internetu gde su okruženi tim "stranim" rečima, nije ni čudo što su se one odmaćile. No ono što sve češće viđamo u poslednje vreme jeste bahato jurišanje na posledice globalizacije od strane naših tzv. učenih ljudi, koji umesto da se pozabave domaćim pitanjima i rade na usavršavanju domaće kulture i privrede pronalaze uzrok svojih problema negde spolja, na nekoj trećoj strani na koju “ne mogu da utiču”. Kada se bude stvorilo jedno zdravo i prijatno okruženje za ljude u ovoj zemlji naš jezik će cvetati i biti dovoljno snažan da stvara trendove umesto da im se prilagođava.
Milorad Stanojlovic
Mozemo. U tome i jeste problem. Promenicu misljenje kad vidim da neko citira Sekspira, Njutna ili Gledstona na engleskom. Anglicizmi o kojima pricamo - danas - su krajnje bizarni, blazirani i primitivni. Nekulturni. Tacnije, spadaju u front masovne kulture od 250 reci. Ne mozemo bez latinskog, francuskog, nemackog, bez jezika koji su obogatili nasu misao i kulturu. Vise o tome: Habermas u "Javnom mnjenju".
vlad avram
coool
реч пореч
Како је погрешно закључити да „никада ниједан језик није ’угинуо’ због позајмљених речи". Србија јесте "угинула" тачно онолико копико је угинуо српски језик. То не мора да буде узрок али мера сигурно јесте. Пре десетак дана ваш цењени лист није нашао за сходно да објавио мој коментар на чланак о Ђоковићу где сам мало иронично предложио да се лепа српска реч "брејк" за промену замени туђицом "пробој", и да баш лепо звучи "пробио га". Бугари, који немају мање туђица од нас, су управо то урадили ("пробив"). Ћирилов је пре неколико година, у разговору на исту тему, навео да нпр. хрватски "преслик" (фотокопија) баш добро звучи на српском. И био је у праву. Само недостаје мали напор оних који би о томе требало да брину.
Stojan Dincic
Najzad da se novine pozabave ovim problemom: za sada su o anglicizmima u srpskom jeziku pisale samo Vecernje novosti i Politika. A problem je zaista ozbiljan. Vise ovakvih tekstova ubuduce!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља