среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10

Свако домаћинство има свој каменолом

субота, 12.11.2011. у 21:57
Један од 80 мајдана струганичког камена у мионичкој општини Фото Б. Нововић

Мионица – Прва помисао на мионичко село Струганик је славни војсковођа – војвода Живојин Мишић који је у њему рођен. Али ово место је познато и по томе што више од једног века траје експлоатација и обрада јединственог струганичког плочастог камена са којим је, поред осталог, обложена и фасада чувене Бечке опере. После демократских промена и приватизације, у Струганику и неколико суседних села дошло је до праве експлозије овог посла. Практично, свако домаћинство има свој каменолом и радионицу за обраду камена.

Иако се ради о каменоломима мање и средње величине, њих на подручју Струганика, Попадића, Брежђа и Берковца има 80. Кад смо са мештанима пребројавали куће на том простору, било их је тек нешто више од 100. То је, како је неко приметио, податак за Гинисову књигу необичних рекорда. У центру Струганика поред првог каменолома срели смо живахног Милутина Каљевића, који је у њему док је био државни, односно у саставу предузећа „Колубара” из Мионице, као пословођа радио пуних 30 година и дочекао пензију. Каже да је у мајдану било запослено и успут учило каменорезачку вештину 70 мештана Струганика и неколико околних села. На питање какав је ово камен када практично свака кућа има свој мајдан, времешни Милутин је скоро поскочио на ноге и почео да објашњава.

– Ако су га Немци још пре Првог светског рата вадили и коњским запрегама одвозили до Београда а оданде бродовима широм Европе, то довољно говори да у својој категорији нема равна у свету. Био сам у једној делегацији предузећа која је посетила фабрику у близини Минхена и после тестирања узорка који смо однели видео њихово дивљење и велико задовољство – каже Милутин.

На километар и по од центра Струганика зауставили смо се испред радње Веселина Јовића у селу Попадићу. Његов млађи син Слободан показао нам је пут до каменолома. Из амбијента сличног кањону Колорада само рески звук металне ћускије оглашава да некога има међу вертикално уздигнутим стенама жућкастоцрвене боје. Веселин је одложио тешку ћускију и објаснио нам да се овим послом, у који је укључио оба сина, бави 20 година и да му је он помогао да учврсти домаћинство што не би могао са пољопривредом.

– Јесте ћускија уз метални маљ, клинове, крамп и лопату, као једна од основних алатки у овом послу тешка, ради се од јутра до мрака, али има одређеног задовољства. Ово је благородни камен који се жестоко опире све док га не одвојите од подлоге, а после тога он се буквално предаје и са њим можете да радите шта хоћете. Вади се само ручно, јер експлозива не сме бити ни у минималним количинама. Прошле године нам је дошао глумац и редитељ Радош Бајић, са којим сам се у три речи договорио и о цени и какву обраду хоће – прича Веселин који би формално у августу наредне године требало да оде у пензију, али како рече, посао са каменом се ради све док човек осећа да има снаге.

И његов комшија Живојин Матић, који је са посла машинисте ушао у каменолом пре 15 година, тврди да се од вађења плочастог камена може солидно живети. Тренутна цена му је од три и по до четири евра по квадрату, односно кубик прве класе нешто више од 7.000 динара. Прича да и поред ове, условно речено гужве, нема нетрпељивости међу власницима каменолома. Једино се мимоилазе у тврдњама како је најквалитетнији камен баш онај који се налази у њиховом мајдану. Већина каменолома је отворена на имањима мештана. Обавезе које власници плаћају држави нису превелике, и како нам рекоше у поверењу, она је поодавно схватила да су то њихове најплодније њиве и баште. Уједно, то је традиција и животна веза са каменом чију хармонију не треба реметити.

Инжењер рударства Бранко Матовић, запослен у ваљевском приватном грађевинском предузећу „Инграп омни” које је купило централни каменолом у Струганику, каже за наш лист да је камен изузетно значајан природни ресурс за овај крај. Јер, ради се о врло квалитетном плочастом и литографском камену. По квалитету и боји нема сличних налазишта на простору Србије због чега постоји поред домаћег тржишта велико интересовање купаца из Немачке, Аустрије, Мађарске... Како објашњава, највише се користи за облагање спољних зидова на стамбеним и економским објектима, за подове, односно стазе, тргове, уређење ентеријера а због своје рустичности и прилагодљиве обраде све више се користи као материјал за украшавање и облагање зидова у манастирима, црквама, конацима и сличним објектима. С обзиром да се са мале површине добија велика кубикажа, инжењер Бранко верује да ће се у овом крају још дуго, дуго вадити, стругати и глачати чувени струганички камен.

Будо Нововић


Коментари6
d3da7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anduril Andurilović
Naš kamenolom su oteli komunisti. Sada je privatizovan ali je gazda svestan da ga je država prevariola, pa je i on podneo tužbu. Naravno tužbe stoje u fioci i čekaju povratak slobode, demokratije, ustavnosti i zakonitosti. Mioničani bi rekli i Kralja.
DRAGOSLAV DOBRIC
Radio sam 1973. i 74. godine u osnovnoj skoli u Mionici,kao nastavnik.Nikada vise i nigde nisam sreo tako divne ljude kao u Mionici i okolini.Tada je to bio iskljucivo poljoprivredni kraj.Osim ustanova postojelo je samo jedno preduzece cini mi se da se zvalo"Metal" sa vrlo malo radnika.Samo ti divni seljaci i vasari.Kamenolom o kome pisete i ako je postojao nije imao nekakvog znacaja u zivotu ovih ljudi. A onda su dovedene te vase"demokratske promene" te nekakvi novi,kako ih zovete "tajkuni" promenuse drustvene odnose.Zivojinove komsije digose ruke od poljoprivrede i odose u rudare.Vele, vise se isplati od poljoprivrede.Pitam ja vas moji MIONICANI ,A STA SE TO U OVOJ ZEMLJI MANJE ISPLATI OD POLJOPRIVREDE?A vas drgi novinari pitam,koji je prvi poceo da koristi floskulu "demokratske promene" da se ustroji.Promena jeste bilo ali na gore, tj.na dole a demokratsko se jos nista ne pojavljuje.Svakako da nije samo kriv onaj koje prvi poceo nego i oni sto prepisuju.
M M
Kamen je stvarno kao Bogom dat. Nema lepse baste , okucnice , nego kad se koristi plocasti kamen. Samo napred , interesantan, ne nov posao, mnogima znaci mnogo!
Jacika -
Pre sest godina sam bila u tom kraju : jednostavno, treba ga posetiti, predeli kao na filmu, slojevi majdana kao lisnato testo, kamen je blag i nezan na dodir. Neobicnih je boja, ravan kao tacna. I ljudi vam rado objasnjavaju svoj posao, jer ga vole, a struganicki kamen je jedinstven.
Vlado Brankovic
Ama, sto ste ovo izneli na videlo? Sad ce drzava da se umesa i da sve pokvari, kao sto je mnogo puta cinila...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља