Свако домаћинство има свој каменолом

Мионица – Прва помисао на мионичко село Струганик је славни војсковођа – војвода Живојин Мишић који је у њему рођен. Али ово место је познато и по томе што више од једног века траје експлоатација и обрада јединственог струганичког плочастог камена са којим је, поред осталог, обложена и фасада чувене Бечке опере. После демократских промена и приватизације, у Струганику и неколико суседних села дошло је до праве експлозије овог посла. Практично, свако домаћинство има свој каменолом и радионицу за обраду камена.

Иако се ради о каменоломима мање и средње величине, њих на подручју Струганика, Попадића, Брежђа и Берковца има 80. Кад смо са мештанима пребројавали куће на том простору, било их је тек нешто више од 100. То је, како је неко приметио, податак за Гинисову књигу необичних рекорда. У центру Струганика поред првог каменолома срели смо живахног Милутина Каљевића, који је у њему док је био државни, односно у саставу предузећа „Колубара” из Мионице, као пословођа радио пуних 30 година и дочекао пензију. Каже да је у мајдану било запослено и успут учило каменорезачку вештину 70 мештана Струганика и неколико околних села. На питање какав је ово камен када практично свака кућа има свој мајдан, времешни Милутин је скоро поскочио на ноге и почео да објашњава.

– Ако су га Немци још пре Првог светског рата вадили и коњским запрегама одвозили до Београда а оданде бродовима широм Европе, то довољно говори да у својој категорији нема равна у свету. Био сам у једној делегацији предузећа која је посетила фабрику у близини Минхена и после тестирања узорка који смо однели видео њихово дивљење и велико задовољство – каже Милутин.

На километар и по од центра Струганика зауставили смо се испред радње Веселина Јовића у селу Попадићу. Његов млађи син Слободан показао нам је пут до каменолома. Из амбијента сличног кањону Колорада само рески звук металне ћускије оглашава да некога има међу вертикално уздигнутим стенама жућкастоцрвене боје. Веселин је одложио тешку ћускију и објаснио нам да се овим послом, у који је укључио оба сина, бави 20 година и да му је он помогао да учврсти домаћинство што не би могао са пољопривредом.

– Јесте ћускија уз метални маљ, клинове, крамп и лопату, као једна од основних алатки у овом послу тешка, ради се од јутра до мрака, али има одређеног задовољства. Ово је благородни камен који се жестоко опире све док га не одвојите од подлоге, а после тога он се буквално предаје и са њим можете да радите шта хоћете. Вади се само ручно, јер експлозива не сме бити ни у минималним количинама. Прошле године нам је дошао глумац и редитељ Радош Бајић, са којим сам се у три речи договорио и о цени и какву обраду хоће – прича Веселин који би формално у августу наредне године требало да оде у пензију, али како рече, посао са каменом се ради све док човек осећа да има снаге.

И његов комшија Живојин Матић, који је са посла машинисте ушао у каменолом пре 15 година, тврди да се од вађења плочастог камена може солидно живети. Тренутна цена му је од три и по до четири евра по квадрату, односно кубик прве класе нешто више од 7.000 динара. Прича да и поред ове, условно речено гужве, нема нетрпељивости међу власницима каменолома. Једино се мимоилазе у тврдњама како је најквалитетнији камен баш онај који се налази у њиховом мајдану. Већина каменолома је отворена на имањима мештана. Обавезе које власници плаћају држави нису превелике, и како нам рекоше у поверењу, она је поодавно схватила да су то њихове најплодније њиве и баште. Уједно, то је традиција и животна веза са каменом чију хармонију не треба реметити.

Инжењер рударства Бранко Матовић, запослен у ваљевском приватном грађевинском предузећу „Инграп омни” које је купило централни каменолом у Струганику, каже за наш лист да је камен изузетно значајан природни ресурс за овај крај. Јер, ради се о врло квалитетном плочастом и литографском камену. По квалитету и боји нема сличних налазишта на простору Србије због чега постоји поред домаћег тржишта велико интересовање купаца из Немачке, Аустрије, Мађарске... Како објашњава, највише се користи за облагање спољних зидова на стамбеним и економским објектима, за подове, односно стазе, тргове, уређење ентеријера а због своје рустичности и прилагодљиве обраде све више се користи као материјал за украшавање и облагање зидова у манастирима, црквама, конацима и сличним објектима. С обзиром да се са мале површине добија велика кубикажа, инжењер Бранко верује да ће се у овом крају још дуго, дуго вадити, стругати и глачати чувени струганички камен.

Будо Нововић