недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

У потрази за портретом Рудолфа Валентина

Аутор: Б. Лијескићсреда, 21.11.2012. у 22:00

Све оно што је Паја Јовановић (1859–1957), један од највећих српских сликара, створио током седам деценија уметничке каријере тешко је набројати, а још сложеније је описати пут сваког његовог рада, где је настао, ко га је купио и где је данас.

Само велики заљубљеник и ентузијаста попут Петра Петровића, кустоса збирке српског сликарства 18. и 19. века у Народном музеју, могао је након неколико година жестоког истраживачког рада да објави „Системски каталог (Catalogue raisonnе) дела Паје Јовановића“, први такве врсте код нас.

Реч је о публикацији на 365 страна, у тврдом повезу, са више од хиљаду репродукција. Петровићево дело је представљено недавно у Атријуму Народног музеја, који је и издавач, у оквиру тематске изложбе „Паја Јовановић”, сачињене од 15 најзначајнијих ремек-дела овог уметника која су власништво музеја на Тргу републике.

То је и прилика за нови сусрет публике, све до краја године, са чувеним сликама као што су „Кићење невесте”, „Борба петлова”, „Мачевање”, „Издајица”, „Михајло Пупин”... Баш као и Климтов „Пољубац“. Нека од ових дела су красила бомбоњере, честитке, разгледнице... и позната су готово свима.

О шуми података до којих се пробијао уз помоћ музејских институција у земљи и иностранству, мистеријама и подацима повезаним са 1099 слика Паје Јовановића описаних у „Системском каталогу” говори Петар Петровић за „Политику“.

– Трагао сам за Јовановићевим радовима, пописао их и сада су у каталогу, који ће наредне године бити преведен на енглески језик и послат значајним светским институцијама, а онда су могућа и изненађења у виду откривања других Јовановићевих дела којима се изгубио траг. Уметникови бројни радови налазе се у Азији, Аустралији, Европи, Северној и Јужној Америци. Нека дела су сакривена, а за нека знамо где су, али је тешко до њих доћи. Попис слика једног уметника омогућава да га анализирате са много аспеката, нпр. као  авангардисту, традиционалисту, ангажованог аутора... Пред вама је, дакле права музеолошка књига, као полазиште за будуће тематске концепте. На овом пројекту помогло ми је око 40 установа, 25 из иностранства и 15 из наше земље – каже Петровић.

У „Системском каталогу” је обрађено 1099 дела, али то није коначан број, а наш саговорник додаје:

– Дела нису наведена хронолошки, већ по жанровима. Познато је да је Јовановић почео са жанр сценама из живота људи на Балкану и са Оријента, наставио са историјским композицијама, илустрацијама народних епских песама. Да споменемо и религиозно сликарство, као и обимно портретско дело, које чини највећи део његовог опуса и још сегмент који се односи на представу женског лика и тела. Каталог ове врсте се и у свету ради по жанровима, код великих уметника попут  Рембранта, Рубенса, Тицијана... Свака  каталошка јединица даје не само репродукцију и потпис, већ је описан пут слике од настанка до музеја или колекционара где тренутно борави.

Петар Петровић тврди да се оно најзанимљивије не налази у каталогу, већ у оном за чим се даље трага.

– Моја жеља је да дођем до Пајине прве слике „Мачевање“, која га је одвела у Лондон и сигурно се још тамо налази. Потрага за делом које је уметник сматрао најјачим и даље траје, а то је „Битка у Теутобуршкој шуми“ која је  имала око 20 квадратних метара и негде је између Европе и Јужне  Америке. Знамо да је била излагана у Бечу, Берлину, Паризу 1902, у Сент  Луису 1904, Салцбургу 1909. и у Чилеу 1910, где јој се губи траг. Ко је „Бечлијка“, жена на слици под тим називом, у колекцији Белведере музеја у Бечу, не знамо. То је вероватно неко са ким се Паја дружио, музеј је купио на годишњој изложби 1905. „Портрет госпође Мирке” из 1905. освојио је златну медаљу у Минхену, а налази се у Музеју лепих уметности у Чилеу. Паја је својевремено рекао која дела  су му важна, а то су: „Портрет госпође Мирке“, „Борба петлова“, „Мачевање“ – за којом трагамо – као и за „Гусларом“, који је продат у Енглеској после 1900. године. Веома занимљиво би било пронаћи портрет неке митске личности коју је Јовановић насликао попут Рудолфа Валентина, на Азурној обали у вили Ричарда Ханта,  индустријалца и богатог човека.

Ускоро премијера још једног Пајиног дела

Госпођа Софија Циклај из Аргентине, тачније из Буенос Ајреса, поклонила је Народном музеју свој портрет, који је  насликао Паја Јовановић 1943. у Београду. Госпођа Циклај, која је још увек жива, прошле године је тада у 88. години  поклонила свој портрет са којим је избегла из Југославије након Другог светског рата.

Она се сада симболично вратила преко свог портрета у земљу. Премијера овог дела биће одржана у децембру, када буде завршена рестаурација и конзервација и публика ће је видети као саставни део изложбе „Паја Јовановић“ која траје до краја године.


Коментари0
7bd54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља