среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Потрага за списима СПЦ

Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 20.05.2013. у 15:00
Зоран Недељковић директор Библиотеке српске Патријаршије (Фото З. Анастасијевић)

Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама, манастирима или приватним колекцијама, део су акције прикупљања изгубљених древних књига у свету, које спроводи Библиотека српске Патријаршије.

Тим научника трага по земљама региона и целог света за непроцењивим писаним благом српске културне баштине и већ су истражене збирке српских средњовековних рукописа у Чешкој, Словачкој и Мађарској. То је један од пројеката које води Библиотека српске Патријаршије.

– Ове године истражује се Аустрија – каже директор Библиотеке српске Патријаршије мр Зоран Недељковић, наглашавајући да истраживање представља потврду континуитета српске културе, од најранијих времена наше писмености. Али, потрага за изгубљеним књигама, довела је и до неочекиваних открића. Тако је у Словачкој пронађен корпус оригиналних рукописа Вука Стефановића Караџића, који се чува у граду Мартину, у Националној библиотеци те земље. Реч је о до сада непознатим писмима личне и службене садржине које тек треба детаљно проучити.

Крајњи резултат ове библиотекарске истраге биће израда каталога за сваку од земаља у којој се налазе српски рукописи.

– Ти рукописи се, нажалост, не могу вратити у оригиналу, али можемо да сазнамо где се налазе, колико их има, у каквом су стању, када су настајали, каквог су садржаја – каже Недељковић, док нас спроводи кроз уске ходнике библиотеке, која заузима једно од крила зграде Патријаршије.   

Темељи Библиотеке Патријаршије постављени су још у 13. веку, када су Свети Сава и Свети Симеон прве рукописне књиге положили у ризницу манастира Хиландар, у којој су оне преписиване и сакупљане. Путујући кроз бурне историјске вртлоге, те прве збирке рукописних књига Архиепископије, потом Патријаршије српске, прешле су трновит и често тајанствен пут од манастира Хиландара, Жиче, Пећке Патријаршије, Сент Андреје, Сремских Карловаца – све до крајње станице – Београда.

– У институционалном смислу, као Библиотека Патријаршије, њен настанак се везује за период после Велике сеобе Срба 1690. године, када је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић понео из Пећке Патријаршије известан број богослужбених и других вредних књига. После његове смрти 1706. године, у Сент Андреји, из патријархове заоставштине књиге су пренете у Сремске Карловце и тај фонд се сматра почетним у институционалног смислу формирања библиотеке – каже Недељковић.

Према његовим речима, велику улогу у њеном развоју имао је карловачки митрополит Стеван Стратимировић, у своје време, један од најученијих Срба, који је готово удесетостручио књижни фонд. До његовог доласка фонд библиотеке имао је 425 наслова у 597 свезака, да би 1836. године, тај фонд био увећан на 4.027 књига, укључујући и његову личну библиотеку.

Почетком 20. века управа библиотеке је поверена значајном српском историчару архимандриту Илариону Руварцу, који је библиотеку унапредио у сваком погледу, присаједињујући јој и своју личну, изузетно вредну и богату – напомиње управник библиотеке.  

Заоставштина Илариона Руварца данас се у целини, као његов легат, налази управо у Недељковићевој канцеларији. Смештена је у ормане од храстовине, које је, такође, он наручио.

На захтев патријарха Гаврила Дожића, 1940. године, комисијским прегледом, утврђено је да библиотека поседује књижни фонд од преко 40.000 књига.

– Други светски рат донео је библиотеци велика искушења и невоље. Усташке власти су имале циљ уништење њених фондова. Међутим, интервенцијом појединих хрватских интелектуалаца, одлучено је да се библиотека пренесе у Хрватску, где је предата Свеучилишној библиотеци у Загребу. Транспорт књига, заједно са каталозима и инвентарним књигама, обављен је у отвореним железничким вагонима, у јесен, по кишном времену, те су многе оштећене док је известан број, након прегледа у Загребу, уништен. После завршетка рата, Свети архијерејски синод и Министарство просвете тадашње Југославије помогли су да библиотека из Загреба буде враћена. У железничким вагонима део библиотеке допремљен је 1946. године у Београд где је спојена са библиотеком која је пре рата била у згради Патријаршије, тадашње митрополије, где се и сада налази.

Библиотека поседује изузетно вредну збирку од 475 древних ћириличних рукописних књига, од којих је најстарији примерак, одломак Јеванђеља из 13. века. Посебно је вредан и Шишатовачки Апостол из 1324. године. Једна од најзначајнијих збирки која се налази у библиотеци је Патрологија, Мињово издање (Париз 1850–1865), која се сматра најкомлетнијом у хришћанском свету, јер садржи 161 том грчких и 222 тома латинских писаца.

Библиотека Патријаршије поседује више од 120.000 књига и више од 400.000 часописа.


Коментари4
47851
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joe Simicevic
Dzaba ste krecili, ko ce da ide u muzeje?
Ratko Peric
Hvala Bogu da se neko setio da uradi dobru ideju da ovo blago prikupi. Nije bitno da li su originali ili ne jer originale ne mozemo dobiti izuzev samo u nekim slucajevima ali i ovo je dobro. Samo se plasim da ne posustanemo jer posao je veliki i dosta zahtevan. Ali ga ne bi trebalo da odugovlacimo i prkidamo pre zavrsetka.
Sosa iz dijaspore
Ocekujem da ce se znatan deo blaga nase pisane knjizevnosti naci u Nemackoj, mada me ne bi iznenadilo da deo toga bude namerno unisten.
Vera Sobat
Sreca da je ipak spaseno to sto je danas nase veliko blago! Hvala bogu da se traga za nasim pisanim blagom, sto vise o nama znamo tim bolje. Steta sto originale (naravno) niko nece da nam vrati! Bilöo bi to FANTASTICNO!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља