Руски вето зауставио британску резолуцију

После дводневног одмеравања снага великих сила у   Савету безбедности Уједињених нација, Русија је јуче уложила најављени вето на предлог британске резолуције о Сребреници. Предлог да се резолуција стави на дневни ред седнице подржали су представници десет земаља, а четири државе – Кина, Ангола, Венецуела и Нигерија – биле су уздржане, док је амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркин био против. Незадовољна оваквим исходом, америчка амбасадорка Саманта Пауер је поручила да је руски вето нова мрља на угледу Савета безбедности.

Амбасадор Александар Чуркин, који је уложио вето на нацрт британске резолуције о Сребреници, изјавио је да би резолуција само довела до повећања тензија на Балкану.

Он је рекао да би усвајање резолуције, пошто нема консензуса о њеном садржају, било контрапродуктивно и водило ка повећању тензија у региону.

Руски амбасадор је додао да се Русија надала да ће комеморација у Сребреници бити искоришћена за поглед у будућност, што је Русија и пренела Мисији Велике Британије, земље која је радила на нацрту резолуције.

Међутим, констатовао је да је Велика Британија кренула другим правцем, који није био конструктиван и чији би резултат био приписивање кривице само једном народу.

Такав приступ, према његовим речима, изазвао би само велике поделе.

Русија је желела избалансиран документ, али је изјава Москве игнорисана, приметио је и додао да је важно што ће у Сребреници, на обележавању годишњице злочина, учествовати представници Србије и да не би било добро да се резолуцијом утиче негативно на напоре у циљу мира и стабилности.

Чуркин је навео и да је нацрт резолуције болно дочекан у БиХ, али и шире у региону, и да је тиме несрећа политизована, због чега сматра да Савет безбедности треба да се бави актуелним ситуацијама, а не историјским догађајима.

Амбасадор Русије подсетио је да се његова земља увек залагала за истрагу свих злочина у БиХ, нагласивши да се не може закључити ко је највише патио током сукоба.

Наводећи на основу података да је више стотина хиљада Срба морало да напусти своје домове, Чуркин је рекао да се може закључити да су Срби једнако патили, ако не чак и више од других. Због тога, казао је он, треба искористити годишњицу Дејтонског споразума за напредак Балкана ка миру.

На почетку изјашњавања представника земаља чланица СБ УН Чуркин је затражио да се жртвама у БиХ ода пошта минутом ћутања.

Амбасадор Велике Британије Питер Вилсон рекао је пре гласања да нацрт резолуције не оптужује српски народ и истакао да је због поштовања према жртвама важно да се гласа о британском предлогу.

У предлогу који је поднела Британија оцењено је да прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида представља предуслов за помирење и позивају се политички лидери на свим странама да признају и прихвате чињенице о злочинима из прошлости.

Због неслагања о предлогу такве резолуције седница СБ је у три наврата одлагана – најпре је била заказана прекјуче за 16 сати, али је прво померена за сат времена, па за 21 сат, да би на крају била одложена за јуче, поново за 16 часова.

Окупљенима у СБ први се обратио заменик генералног секретара УН Јан Елијасон. После Елијасона Савету се путем видео-линка из Женеве обратио шеф УН за људска права принц Заид. „Како смо могли бити тако кратковиди и нисмо претпоставили да ће бити убистава”, рекао је принц Заид, који је навео и да „чињеница да су све стране починиле злочине не значи и да су све стране једнако криве”.

„Назовимо Сребреницу правим именом – то је био геноцид. То не би требало да поричемо”, рекла је Саманта Пауер, обраћајући се Савету безбедности и додала да је важно да „мозак и командант геноцида у Сребреници, Ратко Младић и Радован Караџић, буду примерено кажњени у Хагу”.

У Сребреници се догодио геноцид, поновила је Пауерова наводећи да су то утврдили и Хашки трибунал и Међународни суд правде. „Остаци више од 1.000 сребреничких жртава, који су и даље тамо негде, нас опседају”, закључила је амбасадорка САД.

Амбасадори земаља чланица Савета безбедности УН који су били уздржали приликом гласања о британској резолуцији о Сребреници наводе да тај документ никако не доприноси помирењу.

Међу уздржанима била је и Кина, чији је амбасадор још јуче затражио да се наставе консултације док се не пронађе заједнички језик у вези с резолуцијом, док је амбасадор Венецуеле истакао да се његова земља уздржала од гласања сматрајући да текст резолуције није био избалансиран. Овог стога, образложио је, што текст приписује одговорност само једној страни за злочин у Сребреници”. „Не може се кривица приписати једном народу, јер злочин су починиле групе екстремиста”, поручио је он.

Дипломатски представник Венецуеле при УН приметио је да нацрт резолуције није имао подршку ни у региону, због чега његова земља, како је рекао, верује да не би допринео помирењу већ би довео до даљих подела у БиХ. „Уједињене нације треба да раде на јачању сарадње у региону и на помирењу свих страна”, закључио је представник Венецуеле.

Амбасадор Анголе је казао да се уздржао од гласања јер се не слаже са текстом нацрта резолуције, јер није узето у обзир на исти начин више хиљаде жртава масакра на целој територији Босне и Херцеговине. Ангола је, како је рекао, очекивала текст који би допринео помирењу у региону, предложени текст никако не би допринео „текућем, крхком процесу помирења”, већ би имао негативан утицај на напоре политичара региона у циљу јачања сарадње.

Ангола је, такође, додао је, очекивала да коначни нацрт резолуције одсликава компромис свих чланица Савета безбедности УН, али се у њему нису препознале све земље чланице.

За амбасадора Нигерије неспорно је да свет не сме заборавити жртве масакра у Сребреници, његова земља подржава да 11. јул буде успостављен као међународни дан сећања на жртва, али је грађанима региона поручио да оставе прошлост и окрену се будућности.

Рекао је и да се Нигерија залаже за развој институција које би спречиле геноцид, додајући да у томе мора бити појачана регионална и глобална сарадња.

Подсетио је такође да је у Нигерији борба против некажњивости злочина национални приоритет и заложило се за јачање глобалних акција на том плану.

Заменик министра иностраних послова Русије Генадиј Гатилов изјавио је раније јуче да Русија и остале сталне чланице Савета безбедности УН покушавају да направе „компромисни текст” резолуције о Сребреници, пренео је Спутњик. Према Танјугу, Велика Британија и САД су прексиноћ руској делегацији у Савету безбедности УН упутиле седми предлог резолуције о Сребреници.

Руска делегација је проследила најновији предлог у Москву, где се од руског државног врха очекивало да се изјасни о томе.

Б. Чпајак

---------------------------------------------------------------

Кинкел: У случају Сребренице сви смо заказали

Келн – Бивши немачки шеф дипломатије Клаус Кинкел изјавио је јуче да су у случају Сребренице сви заказали и да је одговорност на Уједињеним нацијама, НАТО-у, Европској унији и њему самом. „Понављам, ми смо имали одговорност. Ја сам имао одговорност. У мојим очима заказао је УН, заказао је НАТО, заказала је ЕУ, заказао сам ја. Али не било тако да смо тачно знали шта се тамо дешавало”, рекао је Кинкел у интервјуу за Дојче веле.

„Знате, када се деси нешто тако страшно, онда се накнадно увек поставља питање како то да нисте знали, зашто нисте другачије реаговали. Не желим никога да оптужујем, али једноставно морам да кажем: ’Да, јесмо... сви смо заказали’”, оценио је Кинкел.

Кинкел не криви тајне службе, мада је касније прочитао „да су постојали амерички сателитски снимци на којима се тачно видело раздвајање људи пред фабриком акумулатора у Поточарима, где се преко пута сада налази велико гробље са 6.000 покопаних жртава. Али све се дешавало у само неколико дана и нису сателитски снимци наредног дана били на столу како би се могло политички делати... Било је, наравно, погрешно стационирати тако мали батаљон УН у Сребреници. Стога не могу ни Холанђане да оптужим тако директно... иако је – када све прочитате – доста тога било веома чудно”, наводи Кинкел.

Танјуг

---------------------------------------------------------------

Усаглашен текст резолуције о Сребреници у Европском парламенту

Стразбур – Представници водећих политичких група у Европском парламенту усагласили су нацрт резолуције о Сребреници, о коме ће се у четвртак гласати на пленарној седници у Стразбуру.

Танјуг

---------------------------------------------------------------

РЕАГОВАЊА

Висковић: Дипломатски успех Србије

Руски вето на резолуцију о Сребреници у Савету безбедности УН је успех Србије на дипломатском плану, изјавио је професор Факултета политичких наука Иво Висковић.

Упитан да ли се руски вето може посматрати и као победа Србије у СБ УН, рекао је да се то баш не би могло тако квалификовати, јер Србија у тој причи није била кључни играч, већ се у овом случају пре може говорити о односу Русије и западних земаља. Русија је, наводи Висковић, а преноси Танјуг, вероватно у својој одлуци калкулисала и однос са Србијом и могућност да у једном тренутку може да затражи неку врсту контрауслуге због вета на британску резолуцију.

Орловић: Руски вето за Србију веома значајан

Професор на Факултету политичких наука Славиша Орловић изјавио је јуче за Танјуг да је неусвајањем британске резолуције осујећена могућност да се нашој земљи припишу квалификације за геноцид и самим тим неће се, барем овим поводом, даље трасирати пут новим интерпретацијама и политичким потезима као што су најаве ревизије Дејтонског споразума и слично.

Према његовим речима Србија се држала прилично конструктивно и суздржано, што значи – помирење да, понижење не. „Показује се да помирењу у региону вероватно више доприноси одлазак премијера Србије Александра Вучића у Сребреницу него усвајање некакве резолуције у Уједињеним нацијама”, казао је Орловић.

Јоксимовић: Између Русије и Запада све мање разумевања

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оценила је јуче да не можемо бити задовољни тиме што се као регион не боримо самостално за помирење и истакла за Танјуг да је ова тема у Савету безбедности УН показала све јачу продубљеност у односима Истока и Запада.

ФХП: неусвајање резолуције корак назад за Србију

Неусвајање резолуције о Сребреници представља корак назад за Србију и за њену слику и на међународном плану и на регионалном нивоу, сматра извршна директорка Фонда за хуманитарно право Сандра Орловић. Она је у изјави за Танјуг нагласила да је такав епилог био и очекиван, а очигледно је да постоје непремостиве несагласности између неких чланица СБ.

Поповић: Спречен покушај рушења РС

Стављањем руског вета спречена је намера појединих западних земаља да се Срби означе као геноцидни, али и „њихов покушај да сруше Републику Српску”, сматра председник Српске народне партије Ненад Поповић.

Дураковић: Пораз светске правде

Неусвајање британске резолуције начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић назвао је поразом светске правде успостављене кроз Међународни суд правде у Хагу.

За Дураковића, ипак, постоји „трачак наде”, јер је већина земаља била за резолуцију, у односу на Русију која је, према његовом мишљењу, ставила вето због Србије и других интереса. „Верујем да Руси нису помислили ниједне секунде ни на жртве, ни на геноцид, једноставно су то договорили са Србијом, али је Русија остала усамљена у тој одлуци, што говори о изолованости неких земаља које не прихватају ни судске пресуде”, рекао је Дураковић.

Додик: Русија није дозволила проблематизовање стања у БиХ

Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је јуче да Русија није дозволила да се евентуалним усвајањем британске резолуције о Сребреници проблематизује ситуација и појачају поделе у Босни и Херцеговини, јавља Радио телевизија Републике Српске, а преноси Танјуг.

Субашић: Резолуцију је требало усвојити због истине

Председница удружења „Мајке енклава Сребреница и Жепа” Мунира Субашић каже да није разочарана исходом гласања о британској резолуцији о Сребреници али да јој је жао што није усвојена ради истине, правде и поверења.

Субашић наглашава да Русија, чији је вето био пресудан у Савету безбедности, 20 година сматра да су ратни лидери босанских Срба којима се суди у Хашком трибуналу Радован Караџић и Ратко Младић „народни хероји”. „Нека их буде срам и стид”, поручила је у изјави за агенцију Фена, коју преноси Танјуг.

---------------------------------------------------------------

Британска препрека помирењу

Бањалука – Хоће ли ускомешана политичка ситуација и заустављање позитивних помака на европском путу БиХ бити једини епилог британске резолуције пред Саветом безбедности УН о Сребреници или ће њен домет бити проширен додатним гурањем српског корпуса у руски загрљај? Предлог резолуције из Лондона дошао је у тренутку кад су српско-бошњачки односи кренули узлазном путањом, а европска перспектива БиХ је напокон могла постати опипљива у најављеним економским реформама. Све ране које су отворене од најаве резолуције и неспоразуме који су дошли упоредо са отварањем тих тема било би тешко побројати, али оно што је извесно и у чему су углавном сви сложни јесте да је европска путања БиХ на неко време успорена, а поверење нарушено. Занимљиво да је британски предлог чак и заговорнике западног пута БиХ, чак и оног у НАТО, натерао да ставе прст на чело и признају да се Москва током преговора с предлагачима резолуције поставила као заштитник српских интереса, будући да, како цене, текст британске резолуције, нарочито лицитирање са квалификацијама и размерама злочина, никако није био мотивисан помирењем, већ управо супротним намерама.

Иако сви сматрају да питање односа према догађајима у рату, посебно у трагедијама каква се десила у Сребреници, не треба мешати са економским темама, извесно је да је то неретко у пракси прилично тешко раздвојити. Зато и јесте збуњујуће то што се цела ствар одиграла у тренутку кад се у региону показала несвакидашња отвореност за неке западне енергетске пројекте, које су у супротности с руским интересима на Балкану. Непосредно пре покретања британске иницијативе, како се приближавала 20. годишњица од злочина у Сребреници, чак су и етнички односи показивали позитивне помаке, а Милорад Додик, председник РС, први пут је посетио Поточаре и поклонио се страдалима.

Младен Иванић, председавајући Председништва БиХ, није искључивао могућност да 11. јула посети Сребреницу, да би неколико седмица касније, после предлога Лондона, рекао да тамо неће ићи и да се нада да ће „Британци доћи памети” и да је исход у Савету безбедности УН „битан за дугорочну стабилност БиХ”. Осим очигледних трзавица унутар трочланог Председништва БиХ – које је на почетку мандата као примарни циљ истакло како у јавност неће излазити са стварима око којих нема договора – несугласице су се могле чути између званичника из Београда и представника РС у заједничким институцијама БиХ. Све то и много тога још, кажу аналитичари, јесу пратеће појаве британске иницијативе, питајући се да ли је можда управо то био кључни мотив предлагача, што у том случају намеће закључак да је резолуција делом успела и независно од њеног исхода у СБ УН. Упућени стога посебно постављају питање хоће ли тренутно узаврела ситуација дугорочно утицати на политике између српског и бошњачког народа.

Посебно је лицемерно, слажу се, то што Запад непрестано и с подозрењем указује на присне везе Русије и Републике Српске, да би Британија потом посегнула за потезом за који је унапред требало да знају да ће Русима бити идеална прилика да додатно упливају на политички терен Балкана. Стога не треба занемарити могућност да је баш то један од циљева креатора британске резолуције, будући да су на њој, како се говори, активно радили и неки бошњачки лобисти. Конкретно, заштитнички став Русије могао би бити одлична прилика да се српски фактор додатно гурне у загрљај Москви како би „они други” у наредном периоду поентирали као „савезници” Запада.

Младен Кременовић