Сертић: ПКБ је прецењен

Држава треба да стави прст на чело као и у случају „Телекома” и добро размисли шта је најбоље да уради са ПКБ-ом. Да има у виду да продаје највећу фарму краву у Европи али и огромно земљиште од 17.000 хектара, непосредно уз Београд, чија ће вредност у наредним годинама само да расте.

Ово је заједнички став аграрних аналитичара и економиста на питање „Политике” шта мисле о најављеној приватизацији београдског пољопривредног комбината. Али и нека врста одговора на последњу изјаву министра привреде Жељка Сертића да је ПКБ прецењен и да цена која је постављена на првом тендеру (154 милиона евра) не одговара стању на тржишту. Он је у изјави за Танјуг рекао да су „све процене фирми и појединаца биле да је компанија прецењена” и да се сада још размишља о моделу приватизације јер у првом кругу продаје није било заинтересованих инвеститора.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, мисли потпуно супротно. За њега је, каже, невероватно да се Србија одриче земљишта ПКБ-а, ресурса чија ће вредност у наредним годинама само да расте.

– Када бих ја куповао ПКБ куповао бих га због чињенице да има вредну земљу непосредно поред главног града. Поштено речено, не видим разлику између земљишта које ПКБ-а има уз пут ка Зрењанину и оних пет хектара који су недавно продали као грађевинско за три и по милиона евра. У следећих пет или десет година сва та земља вредеће бар десет пута више – истиче наш саговорник.

– Ако ПКБ купе двојица бизнисмена који показују намеру, Матијевић и Костић, неће издржи ни годину, две да задрже делатност. То је и нереално очекивати у нестабилним тржишним условима. Посебно после најаве укидање прелевмана на увоз млека и меса. Тржиште ће бити преплављено много јефтинијим производима и зато мислим да неко ко купи фарму неће наставити да се бави сточарством – сматра Савић.

Са друге стране, истиче, ни досадашње управљање овим комбинатом није било добро. ПКБ је почео да пропада деведесетих година прошлог века када је кренуло парчање и продаја дела комбината. Демократска власт је после 5. октобра имала прилику да поврати предузеће али уместо тога продат је – „Имлек”, „Фриком”, запуштена фабрика шећера и приватизована фабрика меса „Имес”. Остала је на крају примарна ратарска и сточарска производња која сама по себи не може да функционише без прераде. Наш саговорник је мишљења да ако се посматра дугорочно, ПКБ никако не треба продавати због вредног земљишта. Али предузеће не може да опстане ни у овом облику. Ако држава намерава да задржи комбинат морала би да постави професионални менаџмент. Продајом дела земљишта комбинат би могао да се растерети дугова и препусти тржишту а да се уз државне гаранције обезбеде капацитети за прераду млека или меса.

– Звучи утопистички, али најгоре решење је продаја. Заиста не могу да верујем би Миодраг Костић био умешнији и способнији од државе.

Дубоко сам убеђен да он размишља на следећи начин: бићу ослобођен губитака, сејаћу и чекаћу неко боље време па ћу са продајом пет, шест хиљада хектара исплатити све што сам уложио – каже професор Савић.

Горан Живков у ауторском тексту објављеном на сајту „аграрије” каже да се „плаши да држава оваквом приватизацијом неће добити највећу могућу цену нити ПКБ инвеститора какав му је потребан”.

– Плашим се да се неће десити ни једно ни друго. У ствари, некако ми се чини да се купац већ зна – истиче он. На овакво размишљање наводи га то што се ПКБ продаје у комаду што је, сматра, супротно економској логици. Како објашњава, компанија се састоји из неколико различитих производних јединица – модерних пластеника за производњу поврћа, фарме свиња и крава, ратарске производње, привредних објеката који су више интересантни као некретнина него део будуће производње.

– Лично не знам ниједног произвођача млека који уопште и производи поврће, а не и да је добар у томе. Не познајем ниједног који се бави некретнинама и фармом свиња, нити вожњом авиона и науком. Од ПКБ је било потребно направити функционалне целине и тако их продавати – истиче Живков. Тако би, додаје, било више такмичара и то би било у складу са економском логиком, стратегијом пољопривреде да се створи слој пољопривредника који су у стању да буду конкурентни по уласку у ЕУ и омогућило би већу запосленост.

Подсећамо, први позив за продају целокупне имовине ПКБ-а по почетној цени од 154 милиона евра није успео јер није било заинтерсованих понуђача. Дуг компаније је око 70 милиона евра. Како је „Политика” објавила у току је нова процена целокупне имовине предузећа после чега ће се знати даља судбина комбината. За сада су интересовање показали само Петар Матијевић и Миодраг Костић који би наводно заједнички купили комбинат али „када му буде пала цена”. Представници оба синдиката ПКБ-а верују да се одуговлачењем и новом проценом капитала управо обара вредност фирме и да само земљиште вреди неупоредиво више.