уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Чуо сам, Срби!

Аутор: Жан-Данијел Рухсреда, 03.08.2016. у 09:05
(Фото З. Анастасијевић)

Постоји ли Србин који није чуо за чувено писмо Арчибалда Рајса из 1928. насловљено „Чујте, Срби”? За седам година живота у Србији нисам срео ниједног таквог. Арчибалд Рајс је делио патње са српским народом током Првог светског рата и сматрао је да има право, па чак и дужност, да Србима говори као пријатељ, „јер прави пријатељ није онај који вам ласка, већ онај који вам каже истину, целу истину”. Он у том писму анализира квалитете и мане Срба, понекад веома оштро и луцидно. Многи моји пријатељи Срби кажу да се ништа није променило и да мане што их је набројао оснивач Института за криминологију у Лозани постоје и данас. Мислим да претерују – са оним смислом за шалу на сопствени рачун који је главни зачин вашег хумора.

За готово двадесет година колико се бавим Србијом и њеним окружењем, слушао сам много Срба – са планина и из равница, из градова и из села. Слушао сам жртве ратних злочина. Њихов бол ме дира, баш као и осећање неправде које их можда прожима. Међутим, нипошто не бих помислио да имам право да делим савете – или да критикујем ову или ону црту карактера или одлику власти. Нисам са вама делио патње – али мислим да их помало познајем и разумем. Ни у генима ни у искуству не поседујем дубину ваше културе и ваше историје.

Али видео сам пределе и људе, осетио тугу напуштених села и бол оних мушкараца и жена који гледају како им деца одлазе да се никада више не врате. Разговарао сам са студентима из Новог Пазара, Бујановца или Београда који сањају о будућности на неком другом месту, у Европи, Сједињеним Државама или Аустралији – што је доказ да је модел западног друштва и даље подједнако привлачан као и раније. Сусрео сам Швајцарце из Србије, који су добро интегрисани у Цириху или Лозани, али обожавају да дођу у отаџбину својих родитеља првенствено да би уживали у ноћном животу – провод није јача страна Швајцараца. И срећом, долазе овде. Буцмасте коверте које гурају у џепове својих рођака помажу да се живи мало боље. Барем триста милиона годишње, само из Швајцарске. Готово колико читава наша економска и финансијска помоћ у последњих петнаест година – а Швајцарска се налази међу прва три донатора Србије.

Стога нисам престао да се питам: али зашто ти млади људи који за себе не виде срећну будућност у Србији тако често остварују блистав успех у иностранству? Да ли је за то крива држава која не зна да створи услове који буде жељу да се своје време, своја енергија и свој новац уложе овде и сада? Да ли је крива администрација која одвраћа младе људе од ангажовања у сопственој земљи – будући да просечан чиновник више воли да покаже своју моћ него да буде на услузи? Да ли је крива зараженост помало фаталистичким менталитетом („Сви су исти и никад се ништа неће променити”) који наводи младе мозгове да емигрирају? Не знам. Али демографски пад се одвија вртоглавом брзином и о томе би људи морали да размишљају много више него о неким другим темама које надувава одређена врста штампе која вам вређа интелигенцију. Схватам да је Косово део славне прошлости Србије. Али каква би могла да буде њена будућност?

Један од призора који ће ме пратити, када кроз недељу дана будем напуштао Србије, јесте дочек који су вашем премијеру приредила два приправника у плавим блузама у фабрици у једном циришком предграђу. „Добро нам дошли, господине премијеру”, промрмљали су на српском када је стигао српски руководилац. „Ви сте наши!” Да, била су то два млада човека српског порекла која су била на пракси у једној фабрици металних оквира за прозоре и врата. Данас су без сумње завршили ту фазу образовања, тако да или раде за веома пристојну плату или студирају како би постали инжењери. Можда размишљају и о оснивању сопствене фирме. Када овлада свим етапама производње, човек постаје иновативан и успешан предузимач. Отуд централни значај система дуалног образовања, који је кључ економског успеха Швајцарске (супротно увреженој предрасуди, удео банака у швајцарској економији износи само осам одсто) и који би могао да постане кључ реиндустријализације Србије.

Ако поново створите снажну индустријску основу, дакле солидну привреду, моћи ћете боље да одолите противречним притисцима ваших моћних суседа, блиских или далеких. Такво је барем наше искуство. И када дође тренутак, ући ћете у Европску унију уздигнуте главе. На томе је Швајцарска радила у последње четири године. Такву вам судбину желим.

Одлазећи амбасадор Швајцарске у Србији и Црној Гори


Коментари107
b2fc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moma
Г. Савићу: Родолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929). Г. Матићу: чуј билиона долара, можда милијарди...
Ко има уши да чује ... други део
. . . Дакле, у питању је хајдучка нарав – погубна за државу, (од данас до сутра) која се задржала до данас, и која чини да се држава на величанствен начин створи, али тешко одржава, па се вечито поново ствара. Народ са хајдучком нарави, гледано појединачно, веома је способан, али не и за удруживање. Када такве појединце неко успе да удружи (обично неко са стране – својима не верују), чини чуда на светском нивоу. Са таквим појединцима и обавезним генијалним вођом створе државу, али је мало поштују, уосталом, као и ону туђу коју су срушили. А вође неоптерећене хајдучком нарави, прилагођавају своју генијалност у сваком одсудном времену и дело довршавају до краја.
Ко има уши да чује ... први део
Чуо сам, Срби! Политика, 03.07.16. Жан – Данијел Рух, олазећи швајцарски амбасадор СВЕТ Ко има уши да чује . . . Карађорђе, светски војни геније, када се у томе истрошио, а дипломатски недорасао, и још при налету Наполеоновом на Русију, хтео је да у невреме поново дигне народ на оружје (ради се о скривеној у њему, хајдучкој нарави). Резултат је страдање народа и бекство свих војвода осим Милоша преко Саве. Милош, дипломатски и државни геније – када треба, то је био и у биткама, створио је Кнежевину коју је Карађорђе испустио из руку, али када се у томе истрошо, наставио је истим начином да ствара Краљевину (ради се о скривеној у њему, хајдучкој нарави) и војводе га најурише у напону његове снаге. Бадава што га кукајући за њим, вратише после двадесет година за Кнеза.
Iskustvo
Nije fatalisticki mentalitet vec je cinjenica da ovde nece nikada biti bolje. Domanovic,Nusic pa i Rajs cija dela i danas posle toliko godina deluju kao da su juce napisana to samo potvrdjuju.Od davnina najsposobniji i najkreativniji su morali da odu odavde da bi ostvarili svoje vizije i sudbine.
Savić
Da li je istina da je Rajs podržavao bombardovanje Srbije od strane NATO soldateske? Zašto se o tome ćuti?
Ljubomir Zurkic
Jeste, sve sto si cuo, istina je.
Препоручујем 0
Marko
Jeste, Arcibald Rajs je podržao NATO bombardovanje, pročitao sam u Jutarnjem listu i gledao dokumentarac o tome na HRT-u.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља