уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Заташкавање истине

У аустроугарском логору за Србе у румунском граду Араду, где су заточеници пролазили кроз тешке муке, фотограф сликао само идиличне призоре па је тако монархија још пре једног века фотографију користила у политичке маркетиншке сврхе
Аутор: Ђуро Ђукићуторак, 09.08.2016. у 09:30
Фотографија логора у Араду из 1914. године (Фотодокументација „Политике”)

Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате су у Србију и Босну и Херцеговину. Мада представљају драгоцено сведочанство о још једном стратишту за Србе кроз историју, реч је о документима са задршком. Они не показују праву истину и захтевају објашњење. Аустроугарска их је користила у пропагандне сврхе. Срби из Румуније су припремили изложбу фотографија и она се са успехом приказује у Србији и Републици Српској, а то је прилика да се у овдашњој јавности скрене пажња на стварна догађања у злогласном логору.

У низу примера за страдање српског народа и других нелојалних народа у време аустроугарске окупације у Првом светском рату, налази се и логор у тврђави у Араду. Арадска тврђава саграђена је, према пројекту аустријског архитекте Филипа Фердинанда Харша, 1783. године, за време владавине Марије Терезије, на чак 90 хектара површине и служила је у војне сврхе. У облику шестокраке звезде, окружена с три стране коритом реке Мориш, представља оригиналну варијанту француских утврђења.

Арад је до Великог рата припадао Аустроугарској монархији која је користила ово утврђење за утамничење противника тираније, а међу њима је било и много румунских родољуба. Током Првог светског рата, кроз арадске казамате прошло је око 20.000 Срба међу којима су, поред војника, били жене, деца и старци. Ту је подлегло око пет хиљада наших сународника који су сахрањивани по целом граду. Није био намењен само ратним заробљеницима него цивилима које су власти сматрале сумњивим и потенцијално опасним. Ваља истаћи да су међу интернирцима биле жене, чак и труднице, особе старе до 101 године, деца од којих су нека рођена и умрла у логору, а да нису видела свет изван зидина. Одабир жртава из свих друштвених слојева, свих узраста, укључујући децу и труднице, елеминише чак и претпоставку да су оне могле било чим угрозити црно-жуту монархију, али је сасвим евидентно да се ради о одмазди која је почела одмах након Сарајевског атентата.

После једног века заташкавања истине о страдањима у логору за Србе, наши сународници у Румунији почели су озбиљно да се баве овом темом. Тако је, неколико публикација издао Савез Срба Румуније, а група аутора бавила се страдањем на овом месту у књизи објављеној и код нас – пре четири године у Пожаревцу.

Због расветљавања нечег што се сакривало један век, приређена је изложба чији је аутор Љубомир Степанов, нажалост, умро. Изложба је до сада приказана у Араду, у Новом Саду и Сомбору, а преко Зрењанина стижу и у Херцеговину. О Преображењу, тамошњој градској слави, биће отворена и у Требињу.

Jедан од важних сведока који је остао јесу и фотографије. Начинио их је извесни господин Кох, те 1914. лиферант, односно добављач и испоручилац робе, Арадске тврђаве. Неке од тих фотографија рађене су као поштанске дописнице на почетку заробљеништва, једини дозвољен начин да се интернирци јаве родбини.

Намера команде логора је била да се на сликама прикаже живот у логору као идиличан. Тиме је примењен нови облик пропаганде преко фотографија. Заточеници су фотографисани одмах по доласку у логор , када су на себи имали гардеробу која је још на нешто личила, нису били ислабљени ни толико избезумљени. Кох је имао договор с командом да слике продаје заробљеницима, а ови су добили једини начин да на полеђини слика пишу рођацима да су живи.

– Неко је све те разгледнице покуповао и сачувао у албуму, а оне су данас изложба о логору. Али нису суштина логора – коментарише Стеван Бугарски, Србин из Темишвара, који је такође изучавао страдања сународника у тврђави. Стварност је била сурова. Недужни старци, жене, деца, српски и руски војници умирали су масовно у казаматима Арадске тврђаве од 1914. до 1918. године. Глад, тортура, мемла у просторијама, хладноћа, промрзлине, ампутација удова, болести: туберкулоза, пегави тифус, дијареја односили су на хиљаде невиних људи. И у таквој голготи остала су сведочанства људског безумља.

(Фото:графија је свакако валидан доказ са ове временске дистанце без обзира на то што су то биле, у ствари лажне слике. Интересантно је да су пронађене само слике из 1914. и то оне које су показивале наводну идиличност. Или Кох више није сликао или су оне касније биле неподобне па су уништене. Или, можда, аутор више није запажао идиличне призоре који би могли да послуже за пропаганду велике монархије.


Коментари25
67f4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivojka Serb
Tu je moja baba rodjena..., a ona nije ni Vlajna (STO NEMA VEZE) - nego je pripadala Srbima sa juzne strane Dunava = STO ZNACI DA SU SRBI BILI TRANSPORTOVANI U LOGOR U ARAD!
Vida
Da Gavrilo nije pucao, ili bar da je Srbija prihvatila 6° tacku beckog ultimatuma, mi bismo odavno bili mirna i bogata zemlja u EU.
Nebojsa Lekovic
Srbija je prihvatila sve tacke da si ti ziv i zdrav
Препоручујем 0
Сале Земунац
Знате како кажу у оном чувеном цртаном са Пером Детлићем: ''Да је Пера отишао у полицију свега овог не би било!'' И да је цела Србија клекла и молила за опроштај Аустроугарска би ушла у рат са Србијом, јер се за то спремала већ давно пре Гавриловог пуцања у Фердинанда. Да само надодам на све то ваше. Да су Аустроугарска, Русија и Турска дозволиле сретењски устав Србија би одавно била пример демократије за цео свет.
Препоручујем 21
Горан Панић
Мислим да је важно додати да је Арад румунски град настао тек након 1918 - те године и да је пре тога био део Аустроугарске царевине. Да не буде са су румуни нешто радили ... Румунија је све до 1916 - те била неутрална а те исте године ступила у рат против Аустроугарске.
Сале Земунац
Арад је био у саставу историјске покрајине Тамишки (Темишварски) Банат, која је после Првог светског рата подељена између Србије, Румуније и Мађарске. Да није било Пупина отишао би и велики део данашњег српског Баната Румунији, јер је била велика пропаганда против присаједињења тог дела Баната Србији. Ето вам њихове неутралности и њиховог нерада. А иначе 1918. године српске трупе су ослободиле Темишвар.
Препоручујем 29
Владимир Петковић
@Predrag Maksimović - Извињавам се, али није тачно. Први конц. логор појавио се за време 3. кубанског рата за независност (1895-1898). Опширније има на нету.
Сале Земунац
Ако се ћутало о пресељењу читавих српских села у Румунији, после Другог светског рата, у пустару Бараган због комунистичке солидарности, баш ме занима који је разлог да се о овом ћутало после Великог рата. Да ли је разлог женидба краља Александра румунском принцезом, а касније српском краљицом, Маријом? И у једном и у другом случају српски народ у Румунији је био препуштен сам себи без праве помоћи матице. Такође не знам ниједан случај да су Срби из Румуније, бежећи у време Чаушескуа, остајали у Србији, додуше нити им је Србија дозвољавала останак. О, извињавам се. Био је један случај фудбалера Миодрага Белодедића, али то је сасвим нешто друго. Да није био фудбалер ко зна како би прошао. Само ми није једно јасно како су то Срби из Румуније, Мађарске, Словеније, Македоније и Црне Горе мање вредни од Срба из Босне и Хрватске? У напред наведеним земљама Срби су асимиловани, прогањани. Нису ваљда сви они били великосрпски националисти и хегемонисти!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља