Да ли Немачкој прети „патриотско пролеће”

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Све десничарске, популистичке и анти-ЕУ странке широм Европе, изузев британског УКИП-а, који је предводио Најџел Фараж, одушевљено су примиле вест да је Алтернатива за Немачку (АфД) успела да претекне ЦДУ Ангеле Меркел на покрајинским изборима на североистоку Немачке. Премда је у питању било освајање тек око 162.000 гласова у покрајини Мекленбург – Западна Померанија, чињеница да је сваки пети изашли бирач гласао за АфД и да је тиме симболично Меркелова савладана у покрајини у којој је њена изборна јединица, била је довољна да АфД постане нова звезда на небу европских десничара.

„Оно што је било немогуће јуче сада је постало могуће: патриоте из АфД-а збрисали су Меркелину странку”, написала је на свом твитер налогу лидерка Националног фронта Француске Марин ле Пен.

Слично одушевљење чуло се и од аустријских и италијанских антиимиграционих и анти-ЕУ странака, док је лидер холандске десничарске и исламофобне Слободарске партије Герт Вилдерс оценио да „све победе патриотских и према ЕУ критичних партија помажу људима и партијама који воле слободу широм целе Европе”.

„Нико неће бити у стању да заустави ’патриотско пролеће’, а дефинитивно су готова стара времена, када су владајуће политичке елите – попут Меркелове, Оланда, Рутеа и осталих – могле да заобиђу и игноришу обичне људе када је реч о темама као што су миграције, политика азила и политика ЕУ. Њихов надолазећи политички крај је почетак новог политичког таласа патриотизма, националног суверенитета и крај културолошког релативизма”, саопштио је он.

И док немачки аналитичари оцењују да се десничари широм Европе радују јер напокон у Немачкој имају партнера, многи се питају да ли „патриотско пролеће” прети Немачкој и ко су људи који гласају за АфД и шта АфД може да освоји.

Шанса да Немачку погоди „патриотско пролеће” и да АфД у било којој варијанти уђе у неку покрајинску или пак следеће године у власт на савезном нивоу, практично је равна нули. Некадашња партија професора и стручњака, која се од оснивања 2013. само залагала за излазак из еврозоне, променила је фокус своје политике у време избегличке кризе. Тада АфД преузима група крајњих десничара, који објављују „Патриотску платформу” и преузимају реторику ксенофобног Покрета Европљана против исламизације Запада (Пегида), што је неприхватљиво за све етаблиране странке.

Чак ни у покрајинама у којима је досад АфД освојила највише гласова – 24 одсто у Саксонији Анхалту и 20,8 Мекленбургу – Западној Померанији – они ни у којој варијанти нису пожељни партнери у власти. Па тако Левица и социјалдемократе (СПД), који се боре за исто бирачко тело, после недељних избора немају ништа против да поново уђу у коалицију у којој су били од 1998. до 2006. Ипак, сва је прилика да ће на власти остати коалиција СПД и ЦДУ.

Отежавајућа околност за АфД јесте и чињеница да то што на истоку Немачке успева да на биралишта изведе знатно више апстинената и својом популистичком кампањом освоји наклоност и доброг дела разочараних левичара и социјалдемократа, не значи да јој то једнако успешно полази за руком на знатно насељенијем западу Немачке. Због тога не чуди што у последњој анкети првог канала немачког јавног сервиса АРД, АфД на националном нивоу ужива око 14 одсто подршке, док демохришћански блок ЦДУ–ЦСУ Ангеле Меркел 33 одсто.

Иако је у односу на пре годину дана ово њихов знатан скок са тадашњих четири одсто подршке, а демохришћанима пад са 42 одсто, АфД-у не иде на руку то што популарност њене лидерке Фрауке Петри више од три пута мања од Меркелине у најгорим данима. Канцеларкиним радом је сада задовољно око 45 одсто Немаца, најмање у последњих пет година, док је лидерка АфД-а омиљена тек код 14 одсто испитаника.

Недавна студија Немачког института за економска истраживања и Универзитета Хумболт анализирала је АфД и то ко су његови бирачи и утврдила да ће ова странка ући не само у остале покрајинске парламенте већ и у Бундестаг. Утврђено је да око пет одсто Немаца, који већ дуго времена подржавају неку партију, сада наводи да има симпатије према АфД. Иако АфД увелико осваја у процентима двоцифрену подршку бирача, аутори ове студије указују да је овај податак о пет одсто стабилне подршке важан јер представља знак да АфД има довољно лојалних присталица да осигура опстанак на средњи и дуги рок, будући да је пет одсто цензус за улазак у савезни и покрајинске парламенте.

Студија је утврдила, а то се видело и на минулим изборима, да АфД привлачи немали број оних који дуги нису гласали или који су били симпатизери крајње десничарских партија, попут Националдемократске партије. Осим тога, за њу често гласају и разочаране присталице левичарских странака, па је, према анализи агенције „Инфратест димап”, АфД у недељу од ЦДУ преотела 22.000 бирача, али је знатно више ојадила лево оријентисане странке – Левица је остала без 16.000 бирача, СПД без 15.000, а Зелени без 3.000.

Ова опсежна студија, која је укључила и интервјуе око 40.000 страначки опредељених људи, утврдила је профил просечног гласача АфД-а: већином су то мушкарци, млађи од 30 година, незапослени, недовољно образовани и живе на истоку Немачке. Међутим, то је просек, будући да трећину гласача АфД-а чине мушкарци који добро зарађују и којима се свиђа њихова неолиберална економска политика.

Због свега тога, поједини немачки коментатори истичу да би после ових избора било погрешно „спаковати целу земљу у фиоку десничарског екстремизма”.

„У Мекленбургу – Западној Померанији многи који су гласали за АфД жале се да су били заборављени”, истиче коментатор берлинског „Тагесцајтунга”. „Задатак политичара је да побољшају услове живота људи. Брига о локалним проблемима, решавање малих сукоба, то је сад ургентно неопходно како би се повратила толеранција.”