Тржиште Европске уније годинама је блокирано за српско свињско и пилеће месо па су се домаће компаније изгледа, силом прилика, преоријентисале на извоз рибе, и производа од рибе, у ЕУ за којом влада све веће интересовање.

У првих петнаест производа из Србије чији је извоз имао највећи раст (у првих седам месеци ове године) налазе се и – филети рибе који су прошле године извезени за 43.000 евра, а ове за 2,3 милиона евра. Према подацима Светске трговинске организације, добри резултати остварени су и у категорији сушене и димљене рибе, а укупан извоз (у поређењу са 2015. годином) готово је утростручен са 1,9 на 5,3 милиона евра. Главна извозна тржишта била су нам: Данска, Француска и Италија.

Како се догодило да Србија која иначе увози вредносно три пута више рибе и рибљих конзерви него што произведе наједном оствари такве резултате? Стручњаци напомињу да није реч о наглом скоку домаће производње већ пре о увозу сировине, доради и даљем пласману за тржиште ЕУ и то највећим делом морске рибе или филета лососа.

По Споразуму о стабилизацији и придруживању, Србија има квоту за извоз 60 тона шарана по повољнијим условима на тржиште ЕУ. Наша укупна годишња производња рибе је око 8.500 тона, што је око 20 милиона евра. Извозе се мање количине прерађевина.

– Када укључимо и рибље конзерве ми увозимо троструко више него што производимо. Мислим да су овакви подаци резултат тога што неке фирме увозе рибу, која се дорађује или не, и онда се дистрибуира даље за европско тржиште. То може да буде једино објашњење – каже за наш лист Крум Анастасов, председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије.

Он истиче да се српско рибарство и даље бори за ваздух. Неки велики системи полако почињу да се гасе. Производња у Србији која је пре две, три године доживела максимум сада се постепено смањује. На то највише утиче такмичење великих трговинских система који се међусобно боре за потрошаче дампиговањем цена домаће рибе. Не постоји ценовна стабилност, а малопродајна цена шарана, рецимо у време највеће тражње, за 30 до 40 одсто нижа је у односу на Чешку, Мађарску, Хрватску… што не може да утиче на развој рибарства.

Информације са сајта Министарства пољопривреде, показују да дозволе за извоз рибљих производа или прерађевина на тржиште ЕУ има чак 11 српских компанија међу њима: „Јухор”, „Карнекс”, „Неопланта”, „Дтд рибарство”, „Анкора нуова” из Добановаца, „Васовић” д.о.о Чачак, „Кристал СО” Београд, „Принципал дуо” из Чачка и Сопота… То је уједно и најдужа листа српских компанија које (у категорији производа животињског порекла) испуњавају стандарде за пласман на тржиште Уније. То не чуди ако се зна да Србија због вакцинације свиња против свињске куге има забрану извоза тог меса на тржиште ЕУ док због неусаглашености прописа о мерама за сузбијање и искорењивање салмонеле немамо дозволу ни за извоз пилећег меса и јаја.

Према информацијама из Министарства пољопривреде, сви објекти који се налазе на листи ЕУ за извоз морају да испуне прилично ригорозне стандарде. Неке од њих имају дозволе за прераду (рецимо производњу рибљих паштета) друге само за складиштење и дистрибуцију. Оне фирме које имају одобрење за обраду и расецање рибе достављају потврде о испуњењу стандарда, од тога да брод који лови рибу задовољава све услове хигијене, до легалности улова. У овом министарству немају информацију шта је разлог наглог скока извоза. Могуће је, кажу, да је један од фактора и јефтинија радна снага у Србији због чега наши дистрибутери постају конкурентнији.