уторак, 21.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:40
ОБЕЛЕЖЕН ДАН МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Век и по наставе машинства у Србији

Број бруцоша удвостручен у односу на упис од пре шест година, а на традиционално мушком факултету сада је 24 одсто девојака
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 29.10.2016. у 20:06
Тим „Друмске стреле” испред машинца (Фото: Машински факултет)

На Машинском факултету у Београду је одржана свечана академија поводом Дана факултета, који је најстарија и највећа високошколска и научна установа у области машинства у Србији и региону. Професори, студенти и домаће и стране званице обележили су 68 година рада факултета и 143 године високошколске наставе у области машинства у Србији.

– Ове године је број пријављених кандидата на основне студије удвостручен у односу на период од пре шест година. Од 1.030 пријављених, индекс машинца је добило њих 545, од којих је само двадесетак у статус самофинансирајућих студената. За традиционално „мушки” факултет је заинтересовано и све више девојака, ове године 24 одсто од укупног броја уписаних студената. Повећан је и број страних студената, а настава се одвија на српском и енглеском језику. У школској 2015/2016. одшколовано је 260 инжењера машинства и 151 мастер инжењер машинства, а само протекле године су одбрањене 42 докторске дисертације – рекао је декан проф. др Радивоје Митровић.

Студијски програм Машинског факултета је усклађен с европским и светским стандардима, о чему најбоље сведоче акредитације Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера и немачке националне Агенције за акредитацију и проверу квалитета рада машинских факултета. Факултету је и званично уручен сертификат ИСО 9001, међународни стандард управљања квалитетом и то не само за област високог образовања, већ и за област научног истраживања и област сарадње са привредом, нагласио је проф. Митровић.

Поводом Дана Машинског факултета одржана је и свечана седница Савета, у оквиру које је приређен свечани испраћај у пензију угледних професора, стручних сарадника и службеника. Запосленима који прослављају 40, 30, 20 и 10 година рада на факултету уручени су пригодни поклони и признања, уручене похвалнице најбољим студентима, а подељене су и „златне дипломе”, инжењерима који су дипломирали пре 50 година.

А да на младима свет остаје, између осталог, сведоче бројне награде и признања широм света и међу младима најпознатији први формула студентски тим основан у Србији под називом „Друмска стрела”. Овај тим је, подсетимо, пре шест година основало десетак студената Машинског факултета, а свој први тркачки ауто сами су направили 2012. године, назвавши га „друмска стрела”.

Охрабрени похвалама најеминентнијих светских инжењера и менаџера аутомобилске индустрије, попут „Мерцедеса”, „Поршеа” и „Ербаса”, из године у годину конструисали су све боља возила настојећи да у томе буду најбољи на свету. Данас „Друмску стрелу” чине два тима: један усавршава формулу с класичним бензинским погоном, а  други пројектује болид на електрични погон. Ускоро се очекује и производња првог возила те врсте у овом делу Европе.

 

Први предмет уведен 1873. године

Почетак образовања на високошколском нивоу у области машинства везује се за 1873. Годину, када је допунама и изменама Закона о Великој школи, уведен први предмет из области машинства у универзитетску наставу у Београду – Механика и наука о машинама. Године 1897. уведен је Машинско-технички одсек на Техничком факултету, који 1900. мења назив у Одсек за машинске инжењере. Данашњи Машински факултет настаје 1948. године, који осим одсека које је до тада имао (Општемашински, Железничко-бродски, Ваздухопловно-моторизацијски), крајем 1946. оснива и групу за Војно машинство. Први декан Машинског факултета је био проф. Владимир Фармаковски.


Коментари5
2d4d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gaga
Cestitke kolegama! Ipak treba biti iskren i reci da je nastava daleko ispod svetskog nivoa, da profesori i dalje pisu skripta. Da je malo njih izdalo knjige. Da se izucavaju stvari koje nisu bile aktuelne ni za moju generaciju (1970.). Ambiciozni, vredni i kvalitetni asistenti odlaze, mahom, u Ameriku i tamo postaju uvazeni profesori na prestiznim univerzitetima. Treba pitati profesore za koliko su svojih briljantnih studenata pisali preporuke i slali ih sirom sveta. Mnogo uspeha zelim sadasnjim i buducim studentima, ali treba da znaju da bez licne radoznalosti, zelje za istrazivanjem i ambicije malo ce toga nauciti od nezainteresovanih profesora. Stari profesor Ristic je govorio: " sve sto na ovom fakultetu mozete da naucite je da koristite literaturu. Sve ostalo je na vama". Ovo je samo uopstena slika Masinskog fakulteta. Ima tu i izvanrednih strucnjaka, ali je vecina takvih u borbi za egzistenciju okrenuta projektima. Zato buduce kolege, budite radoznali i hrabri. Srecno!
Vukašin Jelenić
Ako uspete zapadnjaci da vas uče o mašinstvu,onda će se u najskorije vreme pitate kako digli vavilonci ziglu od gliba da naprave zid.I drugo veliko pitanje će biti šta je točak i kako se on pravi.
Električar
Čestitam mašincima jubilej i želim im još plodniju budućnost.
mrkiabc
Posle elektronike, masinstvo je najugasenija grana privrede u Srbiji.Najnoviji slucaj je gasenje IMTa. Ranije su ugaseni ZMAJ, brodogradiliste, Minel kotlogradnja, ILR , IKL, a sa njima ugaseni su i domaci kooperanti. Tajna je koliko je tacno radnih mesta izgubljeno,veliki broj otpustenih radnika je zatrazio posao u drugim privrednim granama. Kad je toliko smanjen broj radnih mesta za dipl.inzenjere u fabrikama u drzavi, stranim i domacim, zasto drzava ne smanjuje broj studenata na budzetu, nego odrzava isti broj kao u vremena kad su sve pogasene fabrike radile? Sada prakticno druge privredne grane,kroz budzet, finansiraju hiperprodukciju budzetskih studenata masinstva,za koje sigurno nece biti posla kod nas. Nijedan domaci tajkun nije ulozio pare u masinstvo, ni elektrotehniku, to su privredne grane koje nisu interesantne velikom kapitalu i zavise od drzavnih narudzbina najvise.
Срба
Честитам колегама! Многаја љета!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља