четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.11.2016. у 09:04 Мирјана Сретеновић

И Србија и Европа читају исте књиге

Шта је данашњи млади човек у Србији, ако изузмемо лектиру, читао: Харија Потера, Алхемичара, Да Винчијев код, Ека? – једно је од питања која је поставио професор Роберт Ходел јуче у САНУ
Роберт Ходел (Фото: А. Васиљевић)

Професор словенске књижевности на Хамбуршком универзитету Роберт Ходел (1959), инострани члан Српске академије наука и уметности, одржао је јуче у овој институцији своју приступну беседу под називом „О канонизацији књижевности у оквиру језичке глобализације”. Ходел је студирао славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Новом Саду и Прагу, а докторирао је на прози Драгослава Михаиловића.

Јуче је, између осталог, говорио о томе како треба да изгледа књижевни канон у оквиру студија матерњег језика.

– Шта треба да подразумевамо под националним каноном нпр. у Немачкој, Шкотској или Норвешкој? Да ли у Шпанији у оквиру „шпанске” књижевности треба да се читају Маркес, Љоса и Борхес? Уелбек може да се чита у оквиру француске наставе, а Џон Стајнбек у оквиру енглеске. Али где читати Памука и Муракамија. У немачким гимназијама то је већ пракса у оквиру предмета немачки језик. И коју улогу треба у Србији да имају југословенски и постјугословенски аутори као Мирослав Крлежа, Александар Хемон и Миљенко Јерговић – рекао је Роберт Ходел.

– Шта је данашњи млади човек у Србији, ако изузмемо лектиру, читао: Харија Потера, Алхемичара, Да Винчијев код, Ека? Листа најчитанијих књига у Србији суштински се не разликује од других земаља западне хемисфере. На немачком тржишту је око 80 одсто продатих књига књижевност преведена са енглеског, додао је професор.

Говорећи о критеријумима националног канона, који су релевантни за ово језичко подручје, изнео је неколико запажања о Иви Андрићу.

– Док се Андрић не појављује у „Антологији бошњачке приповетке 20. века” (Сарајево, 1995) од Енеса Дураковића, у монографији „Бошњачки роман 20. века” (Загреб – Сарајево 2004) од Енвера Казаза, о њему се говори као о босанском аутору. У чланку „Босна и Херцеговина” у Википедији стоји да је Андрић најпознатији представник домаће књижевности. Сличан развој се може уочити и у Хрватској – док Андрић није заступљен ни у „Златној књизи хрватског пјесништва од почетка до данас” (Загреб 1971) Влатка Павлетића, није ни у „Аутобиографији хрватских писаца” (Загреб 1997) од Винка Брешића. Иван Ловреновић и Мирко Марјановић уврстили су га 2007. у библиотеку „Хрватска књижевност БиХ у 100 књига”. Најновији покушаји националне кодификације показују да замах добија територијално-етнички критеријум када говоримо о делу једног писца – истакао је Ходел.

У његовом излагању било је речи и о статусу националних језика у оквиру глобализације. Поменуто је да су у ЕУ, „која званично прокламује разноликост култура, религија и језика, практично енглески и француски једини радни језици”. Навео је да немачки спада међу три радна језика у Бриселу, али је истакао и да изван тога комуникација ЕУ чиновника на немачком износи мање од један одсто.

О гашењу јужне славистике на немачким универзитетима рекао је следеће: „Да се разлог за гашење јужне славистике може свести на поделу српскохрватског језика превише је нагли закључак. Подела лектората на углавном хрватски, српски или босански је без сумње снажан фактор овог нестајања. Као јужни слависта гајим наду да ће и политичари умети да препознају ове механизме. Можда управо политичка независност четири наследне земље Југославије даје боље предиспозиције долазећој генерацији која више није обележена деведесетим годинама, да системски тежи заједничком тржишту књига и културе”.

Коментари0
774dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља