Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска посла Дејвида Петреуса

Преко инвестиционог фонда ККР, бивши шеф ЦИА је озбиљан играч на српском медијском небу
Српска посла Дејвида Петреуса
Дејвид Петреус (Фото Танјуг)

За Дејвида Петреуса, бившег шефа ЦИА и човека о коме новоизабрани амерички председник Доналд Трамп размишља као о министру спољних послова, Србија је, изгледа, атрактивна пословна дестинација.

Његове активности углавном су везане за инвестициони фонд „Колберг Кравис Робертс” (ККР), који је половином октобра 2013. године преузео кабловског оператера СББ. То је прва директна инвестиција ове компаније у југоисточној Европи.

Овај инвестициони фонд данас је озбиљан играч на српском медијском небу. Преко своје ћерке фирме „Јунајтед групе” у Србији, осим кабловског оператера СББ, поседује и кабловску Телевизију Н1. У свом власништву има и Тотал ТВ, „Гранд продукцију”, Спорт клуб, Синеманију и дечији канал Ултра. „Информер” је објављивао да је власник акција „Блиц онлајна”, али та информација из „Рингијер Аксел Шпрингера” никада није потврђена.

Иако је у нашим медијима Дејвид Петреус најчешће спомињан као власник ККР-а, он то заправо није. Чињеница је да је бивши шеф ЦИА само директор ККР института. Међутим, у јавности се врло често појављује као заштитно лице овог инвестиционог фонда. Пре него што је Телевизија Н1 почела са радом, бивши шеф ЦИА се неколико пута састао са премијером Александром Вучићем. Са председником владе видео се и почетком маја ове године када су разговарали о могућности да ККР купи ненаплативе кредите. Намера овог фонда, који је још раније показао заинтересованост да уђе у српску прехрамбену индустрију, била је да куповином проблематичних кредита, у којима је заробљено чак 3,6 милијарди евра, практично дође до власничког удела у презадуженим српским компанијама. У преузимању лоших зајмова ККР већ има искуство у Италији.

Подсећања ради, овај инвестициони фонд је почетком 2014. године био заинтересован и за куповину „Дунав храна групе” у оквиру које послују „Имлек”, „Бамби-Банат” и „Књаз Милош”. У том послу, међутим, претекли су их „Мид Европа партнери”.

Њихови пословни интереси поклопили су се још једном – и то у случају кабловског оператера СББ. Управо су „Мид Европа партнери“ ову кабловску мрежу препродали ККР-у. Чини се, ипак, да ова два инвестициона фонда немају само заједничке пословне интересе, већ користе и исту кадровску базу. Тако је, на пример, Николаус Бетлен, у „Мид Европа партнере” дошао управо из ККР-а. Он је актуелни директор канцеларије коју овај инвестициони фонд има у Будимпешти и један од партнера у фонду. Занимљиво је и да су „Мид Европа партнери” били заинтересовани за куповину „Телекома”. На тендеру који је расписан пре годину дана овај инвестициони фонд био је један од понуђача.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) неколико пута је показала интересовање за српску телекомуникациону компанију и учествовала на тендеру. Директори ЕБРД-а отворено су годинама уназад говорили о томе. А управо је ЕБРД мањински партнер инвестиционог фонда ККР у СББ-у. Наиме, ЕБРД је сувласник кабловског оператера СББ, који је у неким сегментима пословања директна конкуренција „Телекому”. На све то СББ је недавно купио и кабловског оператера „Иком” и тиме ојачао своју позицију на тржишту. Док се чека одлука Комисије за заштиту конкуренције која би требало да изнесе коначан суд о томе какав положај СББ има на тржишту, корисници фиксне телефоније из „Телекома” свакодневно прелазе у руке ове кабловске мреже, која је веома активна на пољу фиксне телефоније. На све то, Божидар Ђелић, некадашњи потпредседник владе, који је сада ангажован у консултантској кући „Лазард” недавно је у ауторском тексту за недељник НИН најавио да ККР жели да прода СББ.

У америчкој амбасади не крију да им није по вољи што сваки пут кад се спомене име Дејвида Петреуса обавезно иде и објашњење да је он бивши шеф ЦИА. Дејвид Петреус у јавности је највише експониран због медијске пажње које његово име носи са собом. Са места шефа ЦИА смењен је јер је државне тајне одавао љубавници која је о томе написала и књигу.

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.