среда, 29.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:21

Воду ћемо плаћати и приватницима

Девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну цену
Аутор: Александар Микавицапонедељак, 19.12.2016. у 07:50
Вода је само један од ресурса према којима се немарно односимо (Фото Пиксабеј)

Ако буде усвојен нови закон, девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну цену. Ако посланици Народне скупштине у уторак усвоје владин предлог новог закона о комуналним делатностима, грађани Србије ће и са приватницима уговарати испоруку воде, грејања, одношење смећа, одржавање гробаља, путева, јавне расвете, улица и паркова. Од 15 комуналних услуга, приватници би девет испоручивали као концесионари природног богатства у јавној својини, а шест као „ортаци” с државом на основу уложеног капитала у заједничком предузећу по моделу јавно-приватног партнерства.

Од појаве нацрта прошло је годину дана. У међувремену била је и јавна расправа, а његово усвајање по хитном поступку влада „правда” потребом да се створи што боља пословна клима и омогући да и приватници управљају комуналним предузећима, али и да их оснивају.

Влада тврди да ће приватне фирме и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге и да Предлог закона „не уноси нове елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”.

Није тешко докучити да се нови закон доноси како би се испунила обавеза према Бриселу да се домаћа законска регулатива и у овој области усагласи са захтевом ММФ-а и важећој у Европској унији. Брисел је против државног монопола и за отварање врата приватном капиталу.

Држава ће, међутим, и убудуће прописивати услове пружања комуналних услуга, јер „задовољавање потреба грађана за комуналним услугама није могуће без утицаја државе, а решење постојећих проблема не би било могуће ни када би се ова област препустила самосталном деловању тржишних механизама”.

Предлагач је свестан штете која може донети брзоплета и недоречена приватизација у овим делатностима битним за живот грађана. Јер, ако се погреши, пише у образложењу, „догодиће нам се оно што се десило у Бугарској и Румунији, у којима је неконтролисаним уласком приватног капитала у комуналну област држава изгубила контролу над комуналном инфраструктуром”.

Економиста Млађен Ковачевић упозорава да, ако је на то већ приморана, Србија треба опрезно да либерализује комуналну делатност.

– На такозвану дерегулацију никако не треба пристати – указује Ковачевић. – Приватнике треба обавезати да као концесионари редовно одржавају изграђена постројења и поштују обавезу улагања. Противник сам продаје изворишта воде и бања.

Грађани су обавезни да плаћају комуналне услуге, али држава обећава заштиту права на комуналну услугу и субвенције онима који не могу да плаћају њихову пуну тржишну цену. Субвенције за те кориснике прописане су чланом 13. Предлога закона.

Влада очекује да ће концесије и јавно-приватно партнерство у овој области омогућити улагање приватног капитала, да ће отворити нова радна места и смањити издатке буџета општина и градова. А јавност очекује боље услуге за нижу цену.

Истини за вољу, кад имају монопол – јавна комунална предузећа се претварају у партијске прћије које комотно кроје ценовнике, запошљавају и арче, испостављајући рачун корисницима и буџетима оснивача. Једној „побуни” против монопола јавних комуналних предузећа били смо сведоци прошлог пролећа. Закон о комуналним делатностима из 2011. године прописује да погребне услуге могу да пружају само предузећа са већинским државним капиталом. Неки градови и општине – као Панчево, Београд, Нови Сад и Суботица, донели су одлуке које приватницима ускраћују право на рад, па су приватни погребници протестовали, захтевајући да нови закон отклони такву могућност.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, указивао је у то време да највећи цех монопола јавних предузећа плаћају грађани.

– Скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра – тврди Рајић. – У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где се у просеку зарађује 1.000 евра, сахрана кошта 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра. У већини европских држава погребне услуге пружају приватне фирме, а не државне. Да би прошли на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује, а њихови губици се покривају из буџета.

Влада тврди да ће нови закон „постепено јачати одговорност испоручилаца комуналних услуга”. Квалитет ће контролисати комунални инспектори и скупштине општина и градова, односно одборници као представници грађана. Ако већина не буде задовољна квалитетом услуге комуналног предузећа, општина ће покренути поступак за преиспитивање његовог рада. Ако не отклони недостатке у законском року, грађани ће закључити уговор са другом фирмом.

Предлагач новог закона тврди да ће он донети корист грађанима, али и приватним комуналним предузећима, јер ће прве штитити од монопола, а друге од нелојалне конкуренције.


Коментари59
e1bc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Najveca glupost je samo reci da drzavna firma koristi monopol i sad teba to da prepustimo privatnicima, koji naravno ne bi sve to radili da ne ocekuju profit zasladjen debelim kajmakom. Njih nista vise i ne zanima niti su drustveno odgovorni jer su privatnici - tako da na zapadu vracaju vodu pod opstinske uprave jer ovi nisu ulagali nista u infrastrukturu, dok cene rastu a i narod je poceo da se buni. Zasto je glupost pravdati se da je drzava monopolista i drzi veliku cenu? Pa zato jer drzava moze preko noci da odredi nizu cenu, a direktore da smene ako ne rade dobro. Ovo je klasicna zamena teza nekoga ko se pravi glup, a u stvari zatupa interese privatnog monopola. Ako hoce posle da nam i frizider bude privatizovan, pa WC solje onda bi svi ti trebalo da ukinu drzavu i osnuju neku PRIVATNIJU ili sta god, ali ne ovde...
035
Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку , је много година после Вука Драшковића препознао сахрану као најважнију комуналну услугу , наспрам 14 осталих које нису тако неопходне !!!
Zabrinuti građanin
Imao sam u rukama jednu studiju izrađenu pre 2003. god. u uglednom domaćem institutu. Tamo je zaključeno da nema ništa od dobrog funkcionisanja i održivog razvoja vodosnabdevanja bez cene od 1,5 do 2.0 eura za kubni metar vode (dovoljno za 4 0sbe tokom 24 sata). Na osnovu podataka iz studije i statističkih godišnjaka, ja sam, onako za svoju dušu, ocenio da su tih godina građani Srbije trošili za pivo tri puta više nego za vodu. Tada nije bilo puno mobilnih telefona. Ali, sada bismo mogli razmisliti da 250 lit. dnev. (8 kubnih met. mesečno) bude besplatno za svakog građanina, pod uslovom da porez na mobilnu telefoniju i internet bude 100%. Država bi uzela svojih 20-tak % PDV-a, a ostalih 80% uložiti u vodosnabdevanje i prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Tada ne bi bilo pomama za stranim investicijama, veći broj zaposlenih na tim poslovima i manje obolelih zbog nehigijenskih uslova življenja i zagađenih voda i zemljišta - naročito u dolini Velike Morave.
Mara M.
Poučena dosadašnjim rezultatima niza predloženih a nažalost i usvojenih i primenjenih mera "poboljšanja", plašim se da će se napraviti haos jer će sve da bude nedorečeno, više puta rečeno ali na drugačiji način, duplirano ali sa različitim podstavkama... Jer do sada vlast još ne uradi jedan posao kako treba da ne mora već sutradan da se daju amandmani na tek usvojen zakon. Zato, pažljivo, oprezno i pozovite stručnjake i ljude koji znaju svoj posao a povucite sve ove vaše nesposobne koji samo mute i pričaju nebuloze.
Mirko i slavko
Ako sad ne izadjemo na ulice moglo bi kasnije biti prekasno. E nećete bando izdajnicka. Referendum o ovome i o ulasku u eu. U Hrvatskoj gde su pokušali progurati stvar s razdjelnicima topline to nije prošlo na nivou države jer je u dva grada gde su to uveli grejanje poskupilo oko 50 posto. Dobijali su ljudi u Vukovaru i Riječi račune oko 1700 kn a zavrtali su radijatore..pa je u ostalim gradovima bila pobuna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља