Нови судар Запада и Русије у Либији

Само што је Либија обележила 65 година од стицања независности, шест држава Запада (Француска, Немачка, Италија, Шпанија, САД и Велика Британија) и Русија поново су – као и пре „арапског пролећа” 2011 – сукобиле мишљења о будућем уређењу државе са највећим доказаним резервама нафте у Африци. До најновијег разилажења Запада и Москве око Либије долази након ослобађања Алепа у Сирији и редефиниције односа политичких снага у региону Блиског истока и северне Африке.

Колико јуче, лидери Запада похвалили су владу у Триполију (коју подржава УН) због „напора да годину дана од потписивања мировног споразума обнови јединствену управу земље, просперитет и безбедност”, стоји у заједничком саопштењу „шесторке”. Секстет са Запада истовремено је упозорио „друге земље” да одустану од подршке паралелним политичким институцијама у Либији и осудиле најаве евентуалног војничког похода противника владе на престоницу. Средином децембра генерал Калифа Хафтар (72), командант Либијске народне армије, лојалне источнолибијском режиму у Тобруку, најавио је мобилизацију свих расположивих трупа за „предстојећи поход на Триполи“.

У међувремену, почетком ове седмице, званична Москва оценила је да је влада у Триполију „неефикасна”. Генадиј Гатилов, заменик руског министра иностраних послова, критиковао је том приликом Мартина Коблера, специјалног изасланика УН за Либију, да „фаворизује део политичких снага у северноафричкој држави”. У до сада најјачем исказу подршке Хафтару, Москва је упозорила да немачки дипломата и изасланик УН у Либији Коблер треба да се уздржи од „покушаја да склопи договоре са делом либијског политичког естаблишмента иза леђа других утицајних играча”. Такво понашање Коблера, према оцени Гатилова, доводи до „одсуства интересовања представника источних региона да са њиме разговарају”. Успут, Гатилов је истакао да је генерал Хафтар „водећа политичка фигура” у Либији и да „мора бити укључен у састав будуће владе те земље”, пренеле су агенције.

„Либијци морају да нађу компромисно решење за укључење Хафтара у ново руководство Либије”, нагласио је Гатилов. Русија и Хафтар познају се иначе одавно.

Генерал Хафтар је наиме седамдесетих година прошлог века био руски војни ђак, а потом блиски сарадник пуковника Муамера ел Гадафија, да би након тешке свађе са дугогодишњим либијским лидером, отишао у САД, где је био у контактима са ЦИА и америчким председником Роналдом Реганом. Хафтар се у Либију вратио из Америке 2011. пред почетак „арапског пролећа”. Тадашњи покушај да се наметне као вођа побуне није му успео, да би касније објавио оданост режиму у Тобруку. Хафтар је у Москву у последње пола године путовао два пута, где се сусрео са представницима министарстава иностраних послова и одбране.

У међувремену, Хафтар и снаге Либијске народне армије од понедељка бомбардују положаје преосталих радикалних исламских бригада у Бенгазију, као и сахарска упоришта паравојне милиције Мисурате, надомак кључних налазишта нафте. У операцији „Достојанство” од 2014. до данас Либијска народна армија преузела је контролу над већином либијских налазишта нафте и гаса на истоку земље.

Истовремено, суседи Либије, али и следећа америчка администрација, живо се интересују за ситуацију у ровитој северноафричкој држави, у којој преко 800.000 миграната чека тренутак да се преко Медитерана пребаци у Европу. Све то док влада у Триполију – пристигла у марту из Туниса на палуби италијанског ратног брода – контролише тек мали део територије надомак престонице у којој иначе владају вишечасовне несташице струје. Овог месеца Међународни монетарни фонд је упозорио да је либијска привреда „на ивици колапса”.

Генерал-потпуковник Махудам Хегази, шеф генералштаба египатске армије, састао се у понедељак са водећим либијским политичарима и јавним личностима да размотре нове начина за смиривање сукоба у суседству. Скуп у Каиру окончан је најавом формирања „група за притисак” на водеће међународне актере да прихвате недавно усвојени предлог измена прошлогодишњег мировног споразума за Либију. Једна од кључних предложених измена је да спољни свет дозволи Либијцима да се између себе договоре о будућем уређењу земље која је од септембра – упркос свему – успела да удвостручи производњу нафте (622.000 барела дневно) уз најаву даљег залета петроиндустрије.