Наша је лепша

Лепа је. Ма не што је лепа него је сензуална, мистична, обавијена неком сфумато фором, сензуална, то сам већ рекао.

Да и секси је.

Седела је два реда испред мене и да сам устао могао сам да јој додирнем косу. Али нисам јер је супруга била поред мене па сам њој додирнуо косу.

Моника Белучи је донела пролеће у Београд без обзира на то што је пљуштала као јесења киша над црвеним тепихом оцвалог „Сава центра”.

И кад устане, и кад се насмеши камерама она је грациозна и привлачна. И таква ће бити и кад буде имала осамдесет. У томе је фора с тим звездама.

*

Почео је ФЕСТ који нас после ледених дана и ружне београдске зиме одржава у релативно добром расположењу. Док смо чекали да уђемо у салу млада новинарка с микрофоном је пришла:

– Како бирате шта ћете гледати. Шта вас опредељује?

– Опредељује нас нека пропусница или бесплатне карте сваке врсте као и чињеница да се свака гламурозна премијера у 21 х репризира сутрадан у 11 х кад можеш да дођеш у тренерци, а не да вадиш матурско одело однекуд...

А хтео сам да кажем: није битно шта гледаш на фестивалу. ФЕСТ је радост, срећа, задовољство без обзира на то што је за неке фенси што би рекли у Пирот (не у Пироту).

Прошло је дакле четрдесет пет година од када смо стајали у реду у пасажу иза Дома синдиката и у Безистану испред „Козаре” да купимо карте. „Центар Сава” тада није ни постојао. Из првог драгстора (прва радња у Београду која је радила после осам) ширио се мирис печених пилића а ми смо трчали кући стежући у руци карте за „Дипломца”, „Псе од сламе”, „Плави гром”, „Џо и то је Америка”, „Ловца на јелене”, „Апокалипсу”, „Рубљова”...

*

Кустурица је седео поред ње и био сам склон и да њему додирнем косу, међутим он фура тај гриси лук па сам одустао.

Човек је наравно геније.

Он је направио филм који није његов најбољи филм. Али свакако улази у обавезну лектиру. Мучи он нас, рециклира, изгурава идеју, у зноју смо сви завршили. Он, као и ја (каква храброст па то рећи), преписује сам себе. Кад год му зашкрипи он убаци Микија Манојловића у лудило, венчаницу под воду, гуске (ономад у балегу) овде у крв... Преписује, али се зеза а и ми с њим.

Кад погледа човек шта је урадио у свом животу, шта је снимио, шта је направио одмах се упиташ шта си урадио са својим животом, а боље да се не питаш.

*

И колико је конструктиван мимо филмског живота. Начин на који говори о Србији и Босни, о Србима и Босанцима, разложност и сигурност у оно што говори сигурно му неће опростити ни једни ни други. Ипак званична Србија љуби се с њим три пута, али званична Босна га мрзи.

*

Али откуд је Бакир Босна. Тај човек је одлепио. Није, кажу паметнији. Он само наставља где је његов отац стао. Дакле, Срби нису становници Босне они су агресори, а ми Бошњаци (шта је тек то – Бошњаци) ми смо одабрани, наша је Босна.

Да Додик ради то што ради Бакир Руси би морали да ваде тенкиће из гараже јер би НАТО већ бомбардовао Бањалуку. А Бакиру се прашта. У ствари не прашта му се, већ га охрабрују да руши кућу. Да, и Турска и овај домаћи Турчин што је, мож’ мислити, незадовољан што није министар. А Србија за сада нема министра за урушавање изнутра.

*

Можда ће да има. Шта ако, као што Премијер често воли да каже, победи опозициони кандидат?

Па неће да има зато што неће да победи опозициони кандидат, неће сигурно. Прво опозиција нема кандидата већ више кандидата што их на кладионицама ставља у лошу квоту. То наравно не значи да не треба да покушавају. Мало вежбе никад не шкоди, а пет година брзо прође па пробаш поново, и тако...

У том смислу обавезно погледати изузетну карикатуру на јучерашњој насловној страници „Политике”.

*

Хтео сам да завршим текст а не поменем Трампа али нисам успео.

Док чека неки нови рат сада ратује с новинарима. Не свиђа му се како пишу.

Има људи који су мишљења да је демократија прецењена. Ја сам међу њима. И у праву је. Они га содомизирају, пардон, сатанизирају и он из протеста неће да им дође на годишњу журку. Али... Увек то – али, рекао би колега Чехов, ако та демократија није важна као што Трамп показује, па зашто иду по свету и на силу је уводе? Зашто Ираку треба демократија, или Сирији? Имали су све осим демократије. Сада немају ни демократију, али немају ни оно што су пре имали. Да није то што су их Амери мало опљачкали. Немогуће?

А што су нас нападали? Ми немамо нафту. Нису ваљда желели да освоје технологију производње комбајна у „Змају”?

Могуће. Све је могуће.

*

Кад смо код председника, да ли се сећате Горбачова, по две основе флекавог руског демократског лидера? Како је био флекав? Имао је на ћели флеку и на каријери јер је покренуо распад једне од две најмоћније светске силе. Опет је доспео у медије (нисам знао да је жив) јер продаје кућу у Алпима за неке силне милионе. Није дуго био тамо па рачуна да нема рачуна да је задржи. Ако није био тамо значи има бар још једну у којој живи. А и та није гарсоњера у Раковици. Шта то значи? Значи да је распад земље Русе скупо коштао.

Ко год да је платио.

*

Не знам шта ми би ово с Горбачовим.

Него да се вратимо на ФЕСТ. И у филму и у сали поред Монике и Кусте била је и Слобода Мићаловић. Згодна је без обзира на то што се обукла као за дечји рођендан. У филму је одлична. У једној сцени баш лудује...

Хтео сам да кажем: Наша је лепша.

Али, Моника је звезда.