Деца миграната пошла у школу

У Србији борави око 2.100 деце миграната, а тренутно се школује свега педесетак тинејџера који су у нашу земљу дошли без родитељске пратње, подаци су Уницефа. Ове недеље у нашим образовним установама биће распоређено још 89 малишана који су у Србију стигли с родитељима.

Они су потписали сагласност да желе да им деца наставе школовање у Србији. Реч је о мигрантима који су затражили азил, што је једини услов да њихова деца добију право на бесплатно похађање основне или средње школе.

Весна Недељковић, помоћница министра просвете задужена за предшколско и основно образовање, изјавила је за наш лист да ће ова деца бити углавном распоређена у школе на територији београдске општине Палилула. Они су смештени у кампу у Крњачи, а имаће организован превоз до образовних установа. Недељковићева напомиње да је у току припрема упутства за наставнике, како би што лакше организовали рад са овом децом и помогли им да се уклопе у систем и превазиђу евентуалне проблеме. Најважније је, како каже наша саговорница, оснажити ову децу и пружити им подршку.

Ови ђаци ће сваки дан имати часове из два предмета, као и психолошку и радионицу из српског језика. Школе ће добити преводиоце, а ученици ће у разреде бити распоређени у складу са годинама и предзнањем.

Међутим, наша држава пружа подршку и деци миграната који нису затражили азил, напомиње помоћница министра. Иако њихов статус није регулисан важећим законима, ова деца нису препуштена сама себи већ у камповима у којима бораве похађају разне врсте радионица, што представља неку врсту неформалног образовања.

Једна од првих образовних установа која је већ отворила врата за децу мигранте без родитељског старања јесте Основна школа „Бранко Пешић” у Земуну. Наставници ове школе су написали и упутство за колеге који ће у наредном периоду добити нове ђаке са Блиског истока.

Ненад Ћирић, директор земунске школе, каже да наставу тренутно похађа 20 миграната, а да ће данас добити још десетак нових ђака.

За протекла три месеца кроз школу је прошло око 40 деце миграната, а међу њима су биле само три девојке. Наш саговорник наглашава да је реч о изузетно доброј деци, а већина њих је имала између 13 и 16 година. Петорица младића су из ове осмолетке упућени су у Пољопривредну школу ПКБ, јер су завршили циклус основног образовања.

– Ова деца на часове долазе око 9.45 часова, после доручка у кампу у Крњачи. Имају организован превоз и у школи имају четири часа.

Настава се завршава око 13 часова, а они потом журе да стигну на ручак у камп. Морамо да поштујемо њихово време, јер су то једини оброци које имају. Децу која не знају ни реч српског језика дочекује преводилац за арапски језик којег нам је обезбедила невладина организација „Адра” – истиче наш саговорник.

Деца су распоређена по одељењима од петог до осмог разреда, а сваки дан имају по један час српског језика и психолошку радионицу. Иако многи од њих нису знали ни реч српског, већина се сада на нашем језику споразумева са вршњацима. Неки су почели и да пишу ћирилицом.

– Прва група ове деце дошла је у школу 22. децембра и нисмо могли да тестирамо њихово знање јер нису знали језик, учили су по различитим плановима и програмима, неки нису имали географију, физику или хемију. Распоредили смо их према узрасту, али сада их тестирамо сваки месец да видимо колико су напредовали. За ова три месеца нисмо имали ниједан инцидент – каже наш саговорник.

Укључивање деце миграната у наш образовни систем дугорочни је пројекат који спроводи Министарство просвете уз подршку Уницефа и невладине организације Центар за образовне политике.

Малишани из Боговађе у ваљевским учионицама

Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја ће за два дана обићи школе на територији Ваљева како би деца из Центра у Боговађи имала потпуни приступ и подршку у образовању, рекла је за „Политику” Весна Недељковић, помоћница министра просвете. Према њеним речима, Београдски Филолошки факултет, у сарадњи са Данским саветом, припремио је посебан програм учења српског језика који је прилагођен овој деци. Обука за наставнике ће бити реализована почетком априла.

Такође, Министарство је припремило стручно упутство за школе како би регулисали процедуре уписа и информисали наставнике како да спроведу план подршке ученицима.

– Припремили смо упитнике за школе и предшколске установе који ће бити редовно ажурирани подацима из школа и налазиће се на сајту министарства, како бисмо имали увид у број ове деце и врсти подршке која је потребна – казала је Весна Недељковић.

Образовање миграната још један изазов за наш образовни систем

Током јучерашњег дана Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, и Мишел Сен Лоа, директор Уницефа у Србији, разговарали су о укључивању деце миграната у наш образовни систем.

Шарчевић је том приликом изјавио да су просветни радници суочени са изазовима када је у питању образовање ове деце јер она веома кратко бораве у Србији и распоређена су у 17 различитих центара, преноси Танјуг.

– Веома је важно обезбедити везу између онога што су деца миграната учила и онога што би требало да знају – изјавио је министар Шарчевић.

Директор Уницефа је рекао да је, током посете Кањижи, сазнао да чак 90 одсто мигрантских породица жели да пошаље децу у неку од наших школа. Он је нагласио да је за потребе образовања деце миграната Европска унија спремна да пружи финансијску помоћ Министарству просвете, док ће им Уницеф дати техничку подршку.