Хоће ли Младић успети оно што није Милошевић

Генерал Ратко Младић тек је други хашки оптуженик иза кога је стала званична Москва.

Пре њега, једино је још бивши председник Србије Слободан Милошевић 2006. успео да добије гаранције Русије за пуштање на слободу ради лечења. Тада Хашки трибунал није прихватио понуду Русије да лечи Милошевића и кад буде потребно врати га у трибунал.

Да ли ће Младић успети оно што није Милошевић?

На то питање нико са сигурношћу не може да одговори јер трибунал нема јасно дефинисана правила када и ко може добити дозволу да се лечи ван Холандије.

 „Не бих могао да кажем шта је вероватна одлука суда, надам се позитивном исходу. Али суд је у многим случајевима неадекватно реаговао. Требало би да се цени само здравствено стање, али очигледно то није једини критеријум. Често ми се дешавало да оно што ми мислимо да је олакшавајућа околност, трибунал узима као отежавајућу”, каже за „Политику” Бранко Лукић, адвокат Ратка Младића и додаје да трибунал није везан роком у коме мора да одговори на захтев Русије.

Појашњавајући како је дошло до тога да званична Москва пружи гаранције за лечење једног од „најславнијих” становника Схевенингена, Лукић каже да је у Думи формиран Комитет за подршку одбрани генерала Младића. На његовом челу је један од истакнутих руских политичара, члан Комунистичке партије Русије, Павел Дорохин. Чланови тог комитета су неколико пута посећивали Младића у притвору трибунала.

„Нико није веровао да ће их трибунал пустити у посету, најавили су се као делегација Русије. Генерал је доста славна личност у тој земљи. То се види и по великом броју писама подршке које свакодневно добија из Русије”, прича Лукић.

Својевремено гаранција Руске Федерације и „лична обећања” Слободана Милошевића да ће поштовати све услове боравка на привременој слободи које му одреди претресно веће нису били довољан аргумент за трибунал. Он се оглушио и о захтев Србије из октобра 2015. године да се из притвора на лечење пусти Здравко Толимир, бивши генерал Војске РС који је био осуђен на доживотну робију. Четири месеца касније, Толимир је преминуо у Хагу, а холандске власти су саопштиле да се његова смрт „може на задовољавајући начин објаснити срчаним обољењем”.

Захваљујући гаранцијама Владе Србије привремено су пуштени на слободу бивши челници Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и Франко Симатовић. Они су на слободи чекали другостепену пресуду којом је, како се очекивало, само требало да буде потврђена првостепена ослобађајућа пресуда. Али су по повратку у Хаг доживели непријатно изненађење јер је ослобађајућа пресуда поништена. Влада Србије је дала гаранције и за привремено пуштање на слободу генерала Владимира Лазаревића. Он је тако у више наврата из породичних разлога током суђења боравио у Србији.

И генерал Небојша Павковић као и некадашњи српски премијер и потпредседник савезне владе Никола Шаиновић су „из хуманитарних разлога” били пуштени на слободу.

Захваљујући гаранцијама Србије, последње месеце живота на слободи је провео некадашњи председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић. Тужилаштво се није жалило на одлуку судског већа о пуштању тешко оболелог Хаџића у мају 2015. јер је трибунал већ био изложен критикама због учесталих тешких оболевања и смрти српских притвореника.

У специфичном статусу био је лидер радикала Војислав Шешељ: он је добијао и одбијао гаранције и понуде да привремено напусти притвор у Схевенингену. Пошто је већ био тешко оболео суд је био спреман да га пусти на лечење у Србију и јасно саопштио ту своју намеру, али уз одговарајуће гаранције српске владе. Званични Београд је био спреман да понуди гаранције, али је тражио и од Шешеља да се обавеже да ће поштовати хашке услове привременог отпуста. Потпуно супротно устаљеној пракси да нека земља да гаранције, а да их онда суд разматра, у Шешељевом случају је трибунал тражио од Владе Србије да пошаље „гарантни лист”. Шешељу је било понуђено да се врати у Србију у кућни притвор, да му се одузме пасош и да се обавеже да неће давати интервјуе и учествовати у политичком животу, али је он то одбио. Касније су ти услови били ублажени и сведени на то да Влада Србије спречи контакт Шешеља са сведоцима и жртвама, и да га врате у притвор када трибунал то затражи. Београд је тражио да се Шешељ сагласи са условима, а он, пак, безусловно пуштање и на крају гаранције никада није ни добио.

Уколико би Москва успела да издејствује Младићево скоро пуштање на слободу, он би већ у новембру морао да се врати у Хаг. Како каже адвокат Лукић, тада ће највероватније бити донета првостепена пресуда његовом брањенику и он без обзира на здравствено стање мора да се појави у судницу приликом изрицања одлуке.