уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

„Догмата” мека срца

Професору Ивану Лерику, који се залагао да јавне полемике и дебате замене дуге партијске реферате, посвећен филм снимљен двадесет година после његове смрти
Аутор: Ђ. Ђукићсреда, 17.05.2017. у 21:40
Иван Лерик (Фото: приватна архива)

Зрењанин – Теорију да се нико није прославио у своме селу побили су живот и дело Ивана Лерика. Није реч о спортисти, политичару, војсковођи, естрадном уметнику што је данас хит. Ради се „само” о професору гимназије, који је додуше дуго је био и њен директор. Није се тај професор скривао иза катедре већ је, напротив, улазио међу народ, радо људима у пролазу скидао шешир и чврсто стискао руку.

Он је рођен на почетку Првог светског рата, а недавно је, двадесет година после смрти, о њему снимљен филм. Да неке ствари сазнају и они који нису били његови савременици.

Аутор Зоран Славић, новинар и књижевник, каже да је филм о изузетно образованом интелектуалцу, педагогу, есејисти и естетичару, хуманом и етичном човеку намењен онима који су били његови ученици, или га сретали  на улицама, слушали на јавним предавањима. – Намењен је тој групацији савременика да бисмо им пружили прилику да своје сећања и утиске продубе новим промишљањем, двадесетак година после његове смрти. У филму о професору Ивану Лерику говоре бивши ученици, сарадници, књижевни критичари, уметници, академици, данашњи професори Гимназије и садашњи ученици завршних разреда... Са данашње тачке гледишта професоров живот  је нетипична, помало контроверзна хроника о битисању интелектуалца у српско-југословенској провинцији од педесетих до осамдесетих година двадесетог века. По многим елементима то је парадигматична сага о једној епохи – каже Славић.

Из филмске приче се може сазнати да је професор и као пензионер редовно долазио у Позоришни клуб. Глумац Првослав Заковски каже да се говори како је Лерик водио динамичне и духовите разговоре. Најчешће о уметности, књижевности, музици. Главни саговорник био му је Тодор Манојловић,  модернистички писац. Полемисали су, културно и пријатељски. Око њих су били глумице и глумци, новинари, адвокати, сликари. Лерик је био строг критичар тадашње уметничке праксе. Благонаклон према глумцима, строг према редитељима и писцима.

 Др Будимир Кошутић, пензионисани професор Правног факултета у Београду, препричава како му је као гимназијалцу директор Лерик замерио што је виђен ноћу у хотелу „Војводина”. Кад је чуо да је играо шах и извукао реми против председника градског шаховског клуба одмах га је потапшао по рамену и све му опростио.

Иако је професор Лерик школи посветио највећи део своје животне енергије, социолог Недељко Куљић, који је с њим једно време и радио у Гимназији, истиче да је подручје његовог интересовања везано и за област естетике, литературе и позоришне критике. – Педесетих година полемисао је са Давичом и модернистима, а због ставова које је заступао, у једној полемици Давичо је Лерика назвао „клериком”.

О његовој радикалној критичарској методологији писао је Петар Џаџић, Крлежа је истицао његове радове о Марселу Прусту. Класично образовање, енциклопедијски дух, искуство и изнад свега осећање  природе просветног позива и  деликатности односа наставника и ученика – објашњење су и резултата које је постизао у образовању. У делатности која је изложена непрестаном суду јавности они, напросто, не могу бити случајни. Иван Лерик је добро знао да домете школе одређују најпре људи, па потом програми, нормативи и организација. Инсистирао је да се у настави подстиче мисао, али и усвоје кључни садржаји наставних програма. Одлучно је обавезивао на извршавање професионалних обавеза, али и властитим примером правдао високе захтеве. Иако је и сам био привржен идеологији, односно партији, својим ауторитетом штитио је школу од самовоље паланачких властодржаца. Сећам се како ми је једном приликом, на жалбу да ме оптерећују захтеви да ван школе држим предавања идеолошко-политичког карактера, сугерисао: „Човече, то се ради из волеја, успут и рутински”, казује Недељко Куљић.

Дејан Бошњак, хроничар, истиче Лериково заузимање за јавни дијалог у време неприкосновености једнопартијског система. – Лерик је био изразити левичар, сећам се да се дружио с зрењанинским математичарем Миком Станојевићем који се школовао у Женеви и тамо се упознао с Лењином и другим руским комунистима у изгнанству. Мика је њихове идеје преносио Лерику. Мада је овај у својим полемикама са партијским интелектуалцима заузимао чврсте левичарске ставове па су га прозивали и за догматизам, залагао се за јавне дебате и у Зрењанин доводио своје неистомишљенике да би јавно  полемисали. До тада су доминирали класични и дуги партијски реферати – каже Бошњак.


Коментари1
7ad32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar .Stanimirovic
BEDAKE ONPARA LIFLOIS BOJUTHA LASES "- "Išao je pognute glave pokraj uzburkanog mora". Citat iz Homera ,kojim smo stojeći pozdravljali našeg omiljenog profesora Ivana Lerika /koga su dogmati toga vremena prozivali kao Klerik / /Generacija maturanata 1956.godine - Ljubomir Kostić /

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља