Ћурувија, Рачак и Гордић

После мог приговора Јови Бакићу, отписује ми Александар Гордић (!?). Врло необично. Као да живим Ковачевићевог „Радована Tрећег“.

Гордић код Бакића није пронашао политикантство, али су ту „Платонове политиколошке поенте о компетенцији и меритократији или, пак, Макијавелијеве о кронизму и клијентелизму“.

То је Гордићев „одговор“ на моје упозорење да „Политика” обавезује на децентну употребу језика, барем у мери у којој атмосфера у „Хајату“ обавезује на правилну употребу есцајга. Пристојно је.

Бити пристојан, значи и не лагати. Каже Гордић да је Бакић левичар и да нема везе са либерализмом. На страну то што се не сећам да је овај „левичар“, за кога новине често говоре да је прозападни аналитичар, на пример својевремено устао против рушења Закона о удруженом раду, али се и те како сећам да је „левичар” Јово био на прагу најтешње политичке везе – предизборне везе, с либералом из подмлатка Демократске странке.

Новинар

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ