Малтретирање старих власника старог оружја

Добио сам од ОУП Београд поруку да се одмах јавим у вези са „трофејним оружјем”, уз обавезну претњу да „неодазивање позиву повлачи одговорност и казну”. Пошто сам старији од 90 година, јавио сам се телефоном и замолио да због мојих година обавимо потребно тим путем. Ради се о револверу који већ давно има свој картон у ОУП-у, произведеном пре око 80 година, који ми је успомена на учешће у Другом светском рату. И, замислите, добио сам упутство да се јавим Спортском центру „11 април” на Новом Београду „на проверу”, да платим таксу од 800 динара и да се потом јавим у ОУП! Мој аргумент о старости и о томе да они поседују документацију о револверу није вредео, јер се по процени госпође која се јавила „по гласу не види да имам преко 90 година” и да „могу ја то”!

Да ли смо ми, стари борци, оно мало нас који смо још живи, осуђени и у дубокој старости на оваква бирократска малтретирања којима је очигледни циљ само да се из суве дреновине исцеди неки динар за државну касу? Да ли у овој држави има још разума за поштовање старих уопште, а посебно ратних ветерана?

Одбијам да будем малтретиран на овако безочан и бесмислен начин. И шта ми остаје? Да јавно протестујем против бирократског поступања државне машине и да јој поклоним то старо и одавно неупотребљиво гвожђе, не бих ли избегао, или физичко малтретирање, или „одговорност и казну”. Срамота за оне који су овако нешто могли да измисле.

резервни санитетски мајор Војске Србије