петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:14
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ (5) – ШАР-ПЛАНИНА

Трезор Европе

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 30.07.2017. у 21:57
Штрбачко језеро (Фото Перица Герић)
Шафран (Фото Стојан Јосимовић)
Шар-планина, Растелица (Фото Драган Боснић)

Шар-планина или Шара, високогорски венац у срцу Балканског полуострва, некад је била тромеђа римских провинција Далмације, Мезије и Македоније.

У античко доба, како бележи Владимир Рогановић, уредник едиције „Лексикони националних паркова Србије” у издању „Службеног гласника”, називана је Скард, а почетком 16. века „катена мунди” односно вериге (старог) света.

Преко Скарда пролазио је Вељи пут (Призренски пут), познат од 169. године пре нове ере, али и Лисински пут.

Ова планина данас је погранична зона јужног дела Србије (и Косова) а њен главни гребен је граница између наше земље и Македоније. Осим што је 1986. проглашена за национални парк који обухвата и делове општина Призрен, Штрпце, Сува Река и Качаник, тренутно је и на прелиминарној Унесковој листи као потенцијална природна баштина човечанства.

Са 30 врхова виших од 2.500 метара и 70 врхова виших од 2.000 метара, са 70 ледничких језера она представља трезор биолошке разноврсности Европе. Шару настањује 175 строго заштићених биљних врста, 247 балканских ендемита, али и 18 врста које не живе више нигде на планети осим на овој планини. Међу тим јединственим биљкама које се могу срести само на шарпланинским обронцима налазе се, између осталог, борнмилера, дорфлерова петопрстица, македонски мразовац, шмукеров пуцавац, николићев пуцавчић, хајдучица краља александра, шарпланински каранфилић...

Опстале су на Шари и поједине реликтне врсте, то јест оне који представљају остатке древне флоре и због тога имају међународни значај. У такве спадају четинари молика и муника. Ту је и наталијина рамонда, цвет познат по томе што је постао интернационални симбол Дана примирја у Првом светском рату. Она је уништена на простору Европе у току последњег леденог доба и данас је ендемична врста чији ареал обухвата ретке кречњачке клисуре у Србији, Македонији и Грчкој.

Од станишта животињског света, издваја се локалитет Русеница, који је у режиму заштите првог степена а од 1955. има статус строгог резервата природе јер је једно од малобројних преосталих станишта балканског риса, највеће мачке у Европи. Процена је да је на Балкану остало мање од сто јединки ове животиње. На Шари живе и шумска и барска корњача, једине две врсте слатководних корњача на читавом континенту. За ову прву специфичан је таман или скроз црн оклоп посут жутим мрљама или тракама, а за другу обратна комбинација – оклоп жућкасте боје прошаран тамним или црним мрљама.

Није Шар-планина само трезор природних лепота и раритета, већ и својеврсна ризница културне баштине. На њеним обронцима и у околини налази се 45 манастира који потичу из раздобља од 12. до 16. века. Било би их и више, да 32 богомоље нису уништене за време НАТО бомбардовања и непосредно после. Остаје нада да ће једног дана бити обновљене, јер не би то био први случај да се нека светиња на Шари подигне из пепела. Тако је у другој половини 19. века поново изграђена Црква Пресвета Богородица у Готовуши, у Сиринићкој жупи, први пут подигнута у 16. столећу. Приликом недавног уређења порте, у њеној близини случајно је откривен подни мозаик много старије богомоље из византијског периода.

Осим цркава и манастира, о вишемиленијумском присуству човека на Шар-планини сведоче и утврђени градови попут Великог и Малог Петрића или култна места као што је Равна гора – локалитет из периода пре шестог века на којем су Словени спаљивали покојнике. Из још старије историје – између десетог и седмог столећа пре нове ере – датира комплекс Широко у Мушутишту, на којем су откривени и трагови средњег века. Остаци утврђења на брду Крадиште у општини Призрен, из периода од другог до шестог века, сведоче о сменама цивилизација на овом поднебљу јер је реч о античком, римском и византијском граду.

Међу најзанимљивијим остацима древних грађевина свакако је и тврђава Вишеград, старији део Призренског града у клисури реке Бистрице. Њега је српски краљ Милутин (1253–1321) приложио уз поседе које је даривао Цркви Богородице Љевишке у Призрену како би служио као предстража тог града. Цар Душан ће касније проширити Вишеград до саме реке и у том делу подићи своју задужбину, Манастир Свети архангели.

(Крај)

Лична карта Шаре

22.805 хектара површина националног парка

1.800 биљних врста

170 врста птица

147 врста дневних лептира

45 врста водоземаца и гмизаваца

37 врста сисара


Коментари0
94bac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља