ММФ незадовољан пословањем ЕПС-а

Подсећања ради, званична статистика објавила је да је у области снабдевања електричном енергијом, гасом и паром у првом кварталу међугодишњи пад производње износио 22,9 одсто. Последњи подаци показују да је на крају јула производња у сектору електричне енергије била 3,1 одсто већа у односу на исти месец прошле године. То, међутим, не значи да се производња струје у потпуности опоравила. Јер, према подацима званичне статистике, у првих седам месеци ове године, поређено са истим периодом 2016, производња у сектору електричне енергије мања је 9,2 одсто. У сваком случају, лош резултат у овом сектору је, уз пољопривреду, у највећој мери утицао на то што је привредни раст мањи од очекиваног. Тако је у другом тромесечју међугодишњи раст БДП-а износио 1,3 одсто.

Већ је најављено поскупљење струје за октобар, а те приходе ЕПС би, према сугестији ММФ-а требало да искористи за инвестиције. План је да се број запослених у овој компанији до краја године смањи за 1.000. То што нови извештај ММФ-а предвиђа даље смањење броја запослених у ЕПС-у, заправо није ништа ново. Јер, ово јавно предузеће својим консолидованим трогодишњим планом пословања, чије су смернице и постављали ММФ и Светска банка, до 2019. године већ је предвидео даљу рационализацију броја запослених. Било кроз природан одлив, односно одлазак у пензију, или уз узимање отпремнина.

Рационализација броја запослених је неизбежна да би се побољшала ефикасност ЕПС групе, потврђују у овом јавном предузећу и додају да је пројектовано смањење броја запослених за 3.644 у периоду од 2017. до 2019. године (и то без запослених са КиМ). То ће довести до смањења планираних трошкова зарада у наредним  годинама.

Тачније, планиран је одлив 4.799 запослених, али је истовремено планиран и прилив 1.155 запослених, тако да ће укупан број запослених на крају 2019. године бити мањи за 3.644 радника.

Уколико планирани новац за стимулативне накнаде не буде довољан за реализацију плана смањења броја запослених, кроз измене и допуне програма пословања планираће се додатна средства, наводе у ЕПС-у.

Истим планом ММФ-а било је предвиђено и да се до 30. јуна ове године затворе две термоелектране-топлане, што је ЕПС испоштовао, па већ сада не раде ни у Зрењанину, ни у Сремској Митровици.

ММФ тражи партнера за РТБ Бор

Мисија предвођена Џејмсом Руфом посетила је, током викенда, и Рударско топионичарски басен (РТБ) Бор.

После састанка са руководством ове компаније објављено је саопштење у коме су високи представници ММФ-а „истакли да ће помоћи у проналажењу стратешког партнера” што је прилично неуобичајено. Јер, није посао фонда да тражи купце и стратешке партнере државним компанијама у земљама са којима има аранжман.

Танјуг преноси да је Џејмс Руф, шеф мисије, у Бору истакао да су званичници фонда у последње две године разговарали са господином Александром Вучићем бар петнаестак пута и увек је једна од тема разговора био РТБ Бор.

 „Сада имамо прилику да говоримо о бенефиту за РТБ и пронађемо заинтересоване партнере који ће доћи овде и улагати у компанију. Сматрам да су многобројне реформе о којима смо разговарали са Владом Србије допринеле да се ствари овде окрену набоље, јер је веома важно да државне компаније могу да раде комерцијално, а без помоћи владе”, рекао је Руф, а преносе агенције