понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Приватизација ПКБ-а обећана ММФ-у

Србија се изјаснила да ће, до јуна, пронаћи партнера за продају ове стратешки важне компаније. – Корпорацију пре неколико дана напустио генерални директор Драгиша Петровић
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 03.01.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Судећи по обећањима датим ММФ-у приватизација Пољопривредне корпорације Београд ( ПКБ) могла би да буде завршена до средине ове године.

У меморандуму потписаном са Међународним монетарним фондом, после осме ревизије, Србија се изјаснила ће, до јуна, пронаћи партнера за продају ове стратешки важне компаније.

Држава годинама безуспешно покушава да нађе најприхватљивији модел приватизације за ПКБ. Међутим, недавне кадровске промене на челу те компаније упућују на могућност да се нешто спрема и да би овај план ускоро могао да буде реализован.

Пре неколико дана објављено је да ће директор ПКБ-а Драгиша Петровић бити именован за првог човека Агенције за лиценцирање стечајних управника. Како „Политика” незванично сазнаје, он је компанију напустио прошлог петка – последњег радног дана 2017. За вршиоца дужности постављен је финансијски директор Момчило Јоковић. Готово истовремено са вешћу да Петровић, после четири године, изненада одлази са ове позиције кренуле су и спекулације да је неименовани канадско-амерички инвестициони фонд озбиљно заинтересован да уђе у трку за ПКБ.

Овај конзорцијум, наводно, бави се сточарством и производњом воћа и заинтересован је за једну од две опције – приватизацију или стратешко партнерство. Спекулише се да су већ послали и писмо о намерама и да са представницима владе већ воде интензивне разговоре.  По тим информацијама, потенцијални купац припремио је петогодишњи план и спреман је да уложи 100 милиона евра у инвестиције.

За сада нема званичних потврда о заинтересованости конзорцијума за приватизацију ПКБ-а, а представници синдиката тврде да не знају шта и с ким држава преговара. Ранији став синдиката  јесте да је уговор о стратешком партнерству, уз задржавање државе као већинског власника, искључиво прихватљив, као и да би купац морао да се обавеже за наставак производње у истом обиму и за очување радних места.

–  Нисмо упућени у дешавања, али чињеница је да су се кадровске промене догодиле у незгодном тренутку. Званично, чека се финансијски извештај за прошлу годину како би се држава определила за модел приватизације. Забринути смо да показатељи неће бити сјајни јер нам је производња млека пала – каже за наш лист Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ПКБ-а.

Званичан тендер за приватизацију ПКБ-а још није објављен, а осам компанија у фебруару прошле године доставило је писма о заинтересованости. Међу њима и Индустрија меса „Матијевић”, „МК група”, као и „Ал Дахра” из Уједињених арапских емирата. Интересовање су показале и компаније из Велике Британије, Сингапура и Кине али су њихове понуде носиле ознаку тајности, тако да њихова имена нису објављена.

Ако је судити по свим досадашњим корацима које је предузимала држава за ПКБ, који запошљава око 1.700 радника, вероватно ће се тражити стратешки партнер. То је наговештено још у септембру 2016. када је Скупштина града пренела око 99 одсто акција овог предузећа на републику. Али и убрзо пошто је пропао покушај приватизације (по тендеру из 2015) јер није било заинтересованих иако је почетна цена од 154 милиона евра већ била спуштена на 50 одсто од вредности имовине.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић истиче да не зна разлоге због којих је Драгиша Петровић напустио ПКБ, али да његову одлуку никако не би повезао са најављеном приватизацијом. Како каже, ПКБ се налази у тешкој позицији и тешко послује, практично није „ни на небу ни на земљи”.

– Не знам његове разлоге, претпостављам да би делом могли да буду у вези са одуговлачењем државе да реши питање ове корпорације. Тешко је бити на челу једног таквог предузећа. Није познат чак ни модел приватизације, а неизвесност у привреди је најтежа. Уз то, постоји и „тихи” притисак синдиката да држава остане већински власник у предузећу – каже Савић. Он сматра да то јесте прихватљив концепт, али не зна да ли би иједан инвеститор на то пристао и да ли би тако нешто могло да функционише у Србији.


Коментари38
81b72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mina
СРАМОТА!
Петар Петровић
Пољопривредни Комбинат Београд ( ПКБ) је “неко наш” пре-именовао у корпорацију ! Промена имена Комбинат у корпорацију је први корак отимачине друштвеног власништва. ММФ је корпорација страних приватних лица која преко “неког нашег” посредника хоће да постане приватни власник ПКБ-а . ПКБ je стратешки важaн за Србија и српски народ. Не трeбају нам страни власници ни партнери за стратешки важaнe објекте!
миле
ово се може прекунути само ратом. револуција права, крвава, другачије не може
Predrag
Apsolutno kao prvo, da se sve vrati,makar i NAJMANJA NJIVA prvobitnim vlasnicima...od pre 45....pa tek onda da se eventualno nešto prodaje !
nikola andric
''Drzava godinama pokusava da nadjde ...model...'' Koliko puta smo culi tu istu pricu? Zasto bi drzava bila sposobnija nego stecajni upravnik da resi probleme? Na zapadu stecajni upravnik resava sve probleme vezane za stecaj. On ce ili prodati firmu drugoj firmi ili prodati imovinske sastojke kao proizvodna sredstva drugim preduzecima koja ce time prosiriti sopstvenu proizvodnju i zaposliti dodatne radnike. Gradjani ne kupuju ''ostatke preduzeca''. Da drzava nije sposobna za takav posao je svima jasno. Da ona persistira na toj ulogi je isto tako jasno. Rezultati su porazavajuci pa je logika stvari da se ta praksa promeni. IMF se vec mesa u mikro ekonomske stvari Srbiji sto samo potvrdjuje i njihovo ubedjenje da drzava nije sposobna za taj posao.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља