Да риби буде удобно!

Ова метална посуда за рибу представља дело уметника и дизајнера (из 1957. године) који инспирацију тражи изван само функционалних захтева, који форму прилагођава намени на један софистициран, високо естетизован начин.

Његовој риби на тањиру очигледно је удобно и лепо, без обзира на то што ће сигурно бити поједена! Она у посуди лежи као у баштенској лежаљци окруженој жутим цветовима. „Које ли ироније”, рећи ће они који ће композицију – или сцену – посматрати другим очима: риба је на посмртном одру са котурима лимуна као почасним венцима. Било како било, чим један предмет или само слика тог предмета могу да пробуде толико асоцијација, то значи да је дизајнер постигао циљ. Његова метална посуда је скоро савршена у својој једноставности. Она је истовремено и веома практична, јер служи како за печење рибе у рерни, тако и за изношење испечене рибе на постављени сто око кога су поседали гости спремни за гозбу. Форма посуде је као ехо, као архетип, као судбина. Дизајнер се предано враћа морској форми. То је шкољка са љуштуром од два челична капка, који као да се повезују са оним што се у њима налази.

Ова посуда за припремање рибе очигледно може да послужи и за припремање некаквог другог јела, али риба ће увек имати предност. Посуда има једноставне затвараче, два капка љуштуре могу остати отворена у три различита положаја, или се могу одвојити један од другога и користити независно.

У промотивном каталогу произвођача пише: „Ви сами можете да одлучите да ли ћете предмету одузети његову функционалну намену и чувати га у свој његовој симболичкој и естетској чистоти – као скулптуру, или ћете га користити као функционални, употребни предмет. Он је вама на услузи а од вашег сензибилитета зависи да ли ће завршити као скулптура на полици или – у рерни.”

Признат и вишеструко награђиван

Италијански уметник, дизајнер и архитект, рођен је у месту Верчели. Његово културно и уметничко образовање (у Милану, Брери и Бергаму) било је мултидисциплинарно, али нередовно и често прекидано. Ипак, та чињеница није имала негативне последице. Напротив. На његов рад утицали су много уметници Пол Кле, Бранкузи, Макс Бил. Једно време живео је у Бразилу. По повратку у Европу одлази у Финску, у Хелсинки, где среће чувеног архитекту Алвара Алта, чије му искуство помаже да се афирмише као предавач на Високим школама за архитектуру и дизајн. У Италији започиње дугогодишњу сарадњу са фирмом „Ринашенте” за које дизајнира излоге, изложбене просторе, рекламне постере и промотивне материјале. Овај посао шири и на друге земље у Европи, нарочито током педесетих и шездесетих година 20. века. За свој рад добија бројне престижне међународне награде и признања, као и Велику награду Тријенала. Дизајнерски радови Роберта Самбонета налазе се у бројним музејима међу којима је и МОМА у Њујорку.

Арх. Радмила Милосављевић    www.dopisna-skola-ambijent.rs