На црно ради 300.000 људи
Борба против сиве економије траје годинама и није без резултата што се јасно види по све већим приходима у буџету. Међутим, на самом тржишту рада ти резултати су изостали и годинама се говори да чак 300.000 људи ради на црно. О оволиком броју формално незапослених говорио је и министар финансија Душан Вујовић на конференцији „Јуромани” у Бечу. Ресорни министар је рекао следеће:
„У Србији постоји велики број људи који плату примају без плаћених пореза и доприноса. Има најмање 300.000 људи који примају илегално плату, без плаћених доприноса. Ако бисмо постигли друштвени консензус да сви плаћају порез, онда бисмо могли да спустимо порезе и доприносе на плате, а да се не смање приходи у буџет.”
О евентуалном смањењу пореза Вујовић је рекао да се већ годинама размишља о томе. „И још увек нам остаје могућност да то урадимо током 2018, а сигурно да разматрамо за наредну годину.”
На питање зашто онда то већ сада није урађено, министар је одговорио: „Право да вам кажем, у последњој години аранжмана са ММФ-ом, када смо правили буџет за 2018, нисмо хтели много да мењамо порезе. Зато што бисмо тиме скратили себи простор. Када мењате пореске стопе, онда се конзервативне пројекције прихода смањују и то вам сужава простор за друге ствари које хоћете да спроведете. Ми смо хтели да ове године максимално повећамо простор за инвестиције и за ово заслужено подизање плата и пензија. Да смо ишли на смањење пореза, онда бисмо теже све то уклопили.”
Смањење пореза и доприноса као метод привлачења инвестиција, али и повећања запослености, јер су онда плате мањи трошак послодавцу код нас су стална тема. Подсећања ради, крајем прошле године повећан је неопорезиви део зараде као уступак послодавцима да повећају минималну цену рада. Али, у збиру намети на рад нису смањени, а стиче се утисак да је пословна заједница очекивала знатно веће пореско растерећење.
Став чланова Фискалног савета у последњој анализи фискалних кретања у 2017. и препорукама за 2018. годину био је да порези и доприноси на зараде у 2018. години могу да буду смањени најмање два до највише 3,5 одсто, што би уз повећање јавних инвестиција била још једна мера за подстицање привредног раста. Процена је Фискалног савета да очекивани буџетски суфицит од око 20 милијарди динара омогућава да се 15 милијарди догодине искористи за смањивање пореза и доприноси на зараде са садашњих 64, на 62 процента.
Чланови савета сматрају да би порези и доприноси на плате могли бити смањени повећањем неопорезивог дела зараде и смањењем доприноса за незапосленост и здравство. Оцењују и да је могуће издвојити од три до пет милијарди динара за пореско ослобађање нових предузетника током првих 12-18 месеци рада. Владини саветници за управљање јавним финансијама указују да је важећа стопа пореза на зараде од 10 одсто најнижа у региону и Европи, тако да нема простора за њено додатно смањење.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
