петак, 25.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Рачун без крчмара

Док се нишки спортски колективи амбициозно спремају за обавезе на домаћој или међународној сцени намеће се питање зашто пропадају објекти на којим нема услова за врхунска такмичења
Аутор: Тома Тодоровићнедеља, 11.02.2018. у 21:51
Стадион изгледа лепо само издалека (Фо­то T. Тодоровић)

Ниш – Као на по­чет­ку сва­ке, та­ко и пр­вих да­на ове го­ди­не пра­ве се пла­но­ви у спорт­ским ко­лек­ти­ви­ма, ор­га­ни­за­ци­ја­ма и клу­бо­ви­ма у Ни­шу. Из­у­зет­но број­на спорт­ска по­ро­ди­ца до­но­си­ла је у про­шло­сти ве­ли­ка при­зна­ња, пе­ха­ре, ме­да­ље, ти­ту­ле и на­гра­де с нај­ве­ћих свет­ских, европ­ских, ме­ди­те­ран­ских, бал­кан­ских и дру­гих так­ми­че­ња, и увек је и на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин афир­ми­са­ла свој град. Ове зи­ме и по­сле до­ста за­па­же­них ре­зул­та­та у дру­гој по­ло­ви­ни прет­ход­не го­ди­не, пла­но­ви за пред­сто­је­ћу се­зо­ну још ам­би­ци­о­зни­ји су у ни­шком фуд­ба­лу и ру­ко­ме­ту.

На­и­ме, два ве­ли­ка клу­ба – ру­ко­мет­ни (Же­ле­зни­чар) и фуд­бал­ски (Рад­нич­ки), бо­ре се по­сле го­ди­не про­па­да­ња и по­ср­та­ња за нај­ви­ше по­зи­ци­је у до­ма­ћим шам­пи­о­на­ти­ма, што би им до­не­ло, ако се из не­ких не­пред­ви­ђе­них раз­ло­га њи­хо­ве на­ме­ре не из­ја­ло­ве, из­ла­зак на ин­тер­на­ци­о­нал­ну спорт­ску сце­ну. 

Фуд­бал­ски клуб Рад­нич­ки је на по­чет­ку ове 2018. по­себ­на при­ча. Ко­лек­тив ре­но­ми­ра­ног име­на и по­вре­ме­но од­лич­них ре­зул­та­та, на­ро­чи­то у пе­ри­о­ду од кра­ја се­дам­де­се­тих и по­чет­ка осам­де­се­тих про­шлог ве­ка, ка­да је ве­о­ма успе­шно пред­ста­вљао на­шу зе­мљу у Евро­пи, то­ком ове го­ди­не обе­ле­жи­ће ре­дак ју­би­леј на овим срп­ским про­сто­ри­ма – де­вет и по де­це­ни­ја од осни­ва­ња и по­сто­ја­ња. У пла­ну је ор­га­ни­зо­ва­ње ве­ли­ког бро­ја ма­ни­фе­ста­ци­ја по­во­дом то­га, а ру­ко­вод­ство клу­ба же­ли да се упра­во у го­ди­ни ју­би­ле­ја Рад­нич­ки опет до­мог­не Евро­пе и за­и­гра с нај­бо­љим клу­бо­ви­ма Ста­рог кон­ти­нен­та.

Ове пла­но­ве, ко­ји ни­су нео­ства­ри­ви, по­др­жа­ва и спорт­ска јав­ност Ни­ша, ру­ко­вод­ство гра­да и број­ни на­ви­ја­чи и при­ја­те­љи клу­ба с Ча­и­ра. Ме­ђу­тим, јед­на ствар се за­бо­ра­вља. Ма ко­ли­ко да се мо­же ре­ћи да има и ре­ал­но­сти у ам­би­ци­ја­ма ру­ко­вод­ства нај­ве­ћег и нај­у­спе­шни­јег клу­ба, иде се „гр­лом у ја­го­де”. Ма­ло ко и у Рад­нич­ком и у са­мом гра­ду раз­ми­шља где би или где ће ни­шки клуб игра­ти ме­ђу­на­род­не утак­ми­це.

Кри­те­ри­ју­ми ко­је од­ре­ђу­ју ко­ми­си­је Европ­ске фуд­бал­ске уни­је вр­ло су ви­со­ки и у овом тре­нут­ку и за Ниш и за Рад­нич­ки су не­до­сти­жни. Иако је не та­ко дав­но, пре са­мо не­ко­ли­ко го­ди­на уло­же­но де­се­так ми­ли­о­на евра за из­град­њу но­вог фуд­бал­ског ста­ди­о­на, овај обје­кат у ве­ли­ком де­лу ни­је за­вр­шен. Ни­је ни опре­мљен ка­ко и ко­ли­ко тре­ба, а оно што је у гра­ђе­вин­ском сми­слу за­вр­ше­но, већ је или про­па­ло, или из да­на у дан из­гле­да све ло­ши­је. Не­ма на град­ском ста­ди­о­ну у пар­ку Ча­ир бу­квал­но ни­че­га што би су­тра­дан, ако се клуб до­мог­не пла­сма­на на ин­тер­на­ци­о­нал­ну сце­ну, за­до­во­љи­ло љу­де из Евро­пе ко­ји ће си­гур­но до­ћи да пре­гле­да­ју обје­кат и ко­ји тре­ба да да­ју са­гла­сност за ор­га­ни­зо­ва­ње спорт­ских ма­ни­фе­ста­ци­ја. Трав­на­ти те­рен је по­сле сва­ке ки­ше или сне­га ка­љу­га и ви­ше ли­чи на се­о­ску утри­ну и ли­ва­ду не­го на спорт­ску аре­ну за вр­хун­ске при­ред­бе. Свла­чи­о­ни­це за спор­ти­сте, су­ди­је и пред­став­ни­ке клу­бо­ва про­ки­шња­ва­ју, стру­ја је не­пре­ста­ни про­блем јер не­ма до­зво­ле за ко­ри­шће­ње и при­кључ­ци су им­про­ви­зо­ва­ни због че­га по­сто­ји опа­сност да се од ње на­стра­да, не­ма на три­би­на­ма ком­фо­ра ни за гле­да­о­це, ни за рад но­ви­на­ра... 

За­то и пи­та­ње ка­ко то Ниш же­ли у спорт­ски раз­ви­је­ну Евро­пу ка­да је ам­би­јент на спорт­ским објек­ти­ма, по­себ­но на нај­ве­ћем град­ском ста­ди­о­ну као пре јед­ног ве­ка. 

Зар ће се до­зво­ли­ти да ни­шки спор­ти­сти уме­сто у свом гра­ду и пред сво­јим на­ви­ја­чи­ма, утак­ми­це на ин­тер­на­ци­о­нал­ној сце­ни игра­ју у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­ду или мо­жда Кру­шев­цу или Ја­го­ди­ни и дру­гим гра­до­ви­ма где усло­ви по­сто­је. 

За­што се он­да уоп­ште тро­ше не баш ма­ле па­ре?


Коментари0
83d7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља