И званично завршен програм са ММФ-ом
Трогодишњи аранжман из предострожности, који је Међународни монетарни фонд (ММФ) одобрио Србији 23. фебруара 2015. године, јуче је и званично окончан што је потврдила и ова међународна финансијска институција, али и Народна банка Србије (НБС). Овим аранжманом Србији је било стављено на располагање 935,4 милиона специјалних права вучења што је око 1,2 милијарде евра. Аранжман је закључен из предострожности, што значи, без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље.
Током трајања стендбај аранжмана, обављено је осам разматрања резултата у спровођењу договореног економског програма о којима је Одбор извршних директора ММФ-а дао позитивне оцене, а средства која су била на располагању, нису коришћена.
Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а за Србију овим поводом је изјавио да је наша земља изузетно успешно спровела трогодишњи аранжман надмашивши многе од својих макроекономских циљева. У извештају ММФ-а, објављеном поводом истека аранжмана из предострожности, Руф наглашава да је програм завршен знатно успешније од очекивања, надмашивши многе од макроекономских циљева.
„Србија је успела да се извуче из рупе”, изјавио је Руф додајући да после вишегодишње стагнације у периоду после глобалне финансијске кризе наша земља поново бележи раст уз повећање инвестиција и запошљавања. „Пуно тога је започето на трансформацији земље у зрелу тржишну економију, али те реформе треба продубити по завршетку програма како би Србија достигла свој максимални потенцијал”, поручио је Руф.
Међутим, позитиван завршетак програма је, како поручују из ММФ-а, само први корак у изградњи снажне и динамичне економије, која ће бити у стању да се надмеће на глобалном нивоу, наводи се у извештају.
После трогодишњих напора предузетих у склопу програма са ММФ-ом, српска економија је доживела преокрет, а 2017. године је буџет био у суфициту, у односу на 2014. годину када је Србија имала највећи дефицит у Европи.
Економско поверење је побољшано и повећана су улагања домаћих и страних инвеститора. Незапосленост је близу историјског минимума и бележи пад, банке су солидне, док је ниво „проблематичних” кредита тренутно испод преткризног нивоа, оцењује ММФ.
Међу предлозима ММФ-а Србији је да ојача сопствене институције, како би подржала раст вођен приватним сектором, као и да модернизује пореску администрацију и јавне услуге, пре свега школство и здравство. „Развој финансијског тржишта мора да прати шира употреба динара уместо евра”, препорука је ММФ-а, као и да се ради на смањењу сиве економије и реформи државних предузећа.
Србија је, како се оцењује, реструктурирала своју неефикасну железничку компанију, увела бољу наплату дуга у главним предузећима за електричну енергију и гас и успешно приватизовала смедеревску „железару” и многа друга предузећа у државном власништву. „Сектори којима су највише потребне реформе су рударски и петрохемијски комплекс: компаније као што су рудник угља ’Ресавица’, бакарни комплекс РТБ ’Бор’ и петрохемијски произвођачи – ’Петрохемија’, МСК и ’Азотара’”, наводи ММФ, и указује да је потребна реформа или приватизација и неколико финансијских институција, попут „Поштанске штедионице”, Комерцијалне банке и „Дунав осигурања”.
За боље пословно окружење неопходно је, према оцени ММФ-а, поред пореске и регулаторне реформе, јачање правосудног система, али и боља путна, телекомуникациона и енергетска мрежа, што ће приближити Србију европском стандарду.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
