петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Забрањени кувар зачет на страницама „Политике”

Дело Спасеније Пате Марковић, с више од 4.000 рецепата, објављено је две године после појављивања њене сталне рубрике у нашим новинама
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 04.03.2018. у 09:00
(Фо­то До­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Ре­цеп­ти ста­рих до­ма­ћи­ца из ку­ва­ра ко­ји је сем по сво­јој по­пу­лар­но­сти и ква­ли­те­ту по­знат и по то­ме што је пр­во за­бра­ње­но шти­во те вр­сте на ов­да­шњим про­сто­ри­ма об­ја­вљи­ва­ни су сва­ко­днев­но пре осам де­це­ни­ја у „По­ли­ти­ци”. Реч је о чу­ве­ном „Па­ти­ном ку­ва­ру”, по­де­бе­лој књи­зи Спа­се­ни­је Мар­ко­вић, зва­не Па­та, с ви­ше од 4.000 ре­це­па­та, ко­ја се и да­нас чу­ва у го­то­во сва­кој до­ма­ћин­ској ку­хи­њи. А по­ред пре­по­ру­ке до­брих је­ла, тра­ди­ци­о­нал­ни срп­ски ку­вар обо­га­ћен је и с по­не­ким Па­ти­ним са­ве­том о бо­љем жи­во­ту, ко­ји је до­не­ла из на­пред­ни­јег све­та... 

Упу­ће­ни ка­жу да је у про­шлом ве­ку ово де­ло би­ло чест и по­же­љан по­клон ко­ји се но­сио мла­дим брач­ним па­ро­ви­ма, па и не чу­ди он­да што је за­бра­ном по­ку­ша­но спре­ча­ва­ње ути­ца­ја на­пред­не, обра­зо­ва­не и оштро­ум­не Срп­ки­ње на ко­му­ни­стич­ку омла­ди­ну. 

Јед­на од де­сет уче­них и мо­дер­них же­на у Ср­би­ји то­га до­ба Спа­се­ни­ја Па­та Мар­ко­вић је сво­ју пр­ву збир­ку ре­це­па­та из­да­ла још 1907. го­ди­не под на­зи­вом „Ку­вар и са­вет­ник”, док је по­сле об­ја­вљи­ва­ња у „По­ли­ти­ци”, 1939. го­ди­не иза­шла но­ва ку­ли­нар­ска књи­га, на­зва­на „Мој ку­вар”, а на­род га је вре­ме­ном про­звао „Па­тин ку­вар”. Вре­ме и за­бра­не му ни­су мо­гле ни­шта. „Па­тин ку­вар” се и да­ље штам­па, ко­ри­сти и пре­но­си с ко­ле­на на ко­ле­но. 

У вре­ме ње­го­вог об­ја­вљи­ва­ња, Спа­се­ни­ја је би­ла упра­ви­те­љи­ца Жен­ске за­нат­ске шко­ле у бе­о­град­ској Бран­ко­вој ули­ци, у ко­јој је ши­ри­ла сво­је ста­во­ве и иде­је до­не­те из Бе­ча, где је за­вр­ши­ла чу­ве­ну шко­лу за до­ма­ћи­це и по­ста­ла вр­сна ку­ва­ри­ца. Жи­вот у аустриј­ској ме­тро­по­ли, на­вео ју је да про­па­ги­ра европ­ски на­чин жи­во­та у зе­мљи и на­че­ло да Срп­ки­ње тре­ба да за­вр­ша­ва­ју шко­ле и осло­бо­де се роп­ства ко­је око њих ства­ра­ју ку­хињ­ски зи­до­ви. Па­та је та­ко­ђе би­ла ве­ли­ки по­бор­ник мо­дер­не ме­ди­ци­не. По­пу­лар­ност сти­че де­ле­ћи сво­је ку­вар­ске са­ве­те у на­шем ли­сту, где је 1937. го­ди­не уре­ђи­ва­ла по­пу­лар­ну ру­бри­ку, на­зва­ну „До­бра куј­на до­брих до­ма­ћи­ца”. 

По­ред Па­ти­ног пред­ло­га је­лов­ни­ка за тај дан, „По­ли­ти­ка” је у он­да­шње до­мо­ве сва­ко­днев­но до­но­си­ла и ре­цеп­те до­ма­ћи­ца из ра­зних де­ло­ва Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Го­спо­ђа Да­да Јо­ва­но­вић из Ба­нат­ског Дво­ра пре­по­ру­чи­ва­ла је „Ке­чи­гу по­су­ту пар­ме­за­ном”, док је, на при­мер, чи­та­тељ­ка Лу­кре­ци­ја По­ли­тес, са Ста­рог гра­да, ви­ше го­ти­ви­ла „Ов­чи­ји бут са сар­де­ла­ма”. Па­та је то­га ав­гу­ста ну­ди­ла ре­цепт за „Крем од ле­шни­ка”, а на кра­ју је, ве­ро­ват­но по угле­ду на за­пад­ни свет, са­ве­то­ва­ла до­ма­ћи­ца­ма да уз крем из­не­су „је­дан та­њир сит­них ко­ла­ча и слу­же го­сте уз ви­но”. Вре­дан рад Спа­се­ни­је Па­те Мар­ко­вић остао је за­бе­ле­жен у „По­ли­ти­ки­ној” ар­хи­ви где се, на са­да већ ра­ри­тет­ним не­га­ти­ви­ма ко­ји су ра­ђе­ни на ста­кле­ним пло­ча­ма, из­ме­ђу оста­лог, чу­ва и ње­на фо­то­гра­фи­ја на ко­јој са сво­јим по­ма­га­чи­ма би­ра пи­сма чи­та­тељ­ки с нај­бо­љим ре­цеп­ти­ма. 

У јав­но­сти је за­бе­ле­же­но да је ова ху­ма­на и мо­дер­на же­на у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та у сво­јој ку­ћи скри­ва­ла је­вреј­ску де­цу, као и да су на­пред­не иде­је и бур­жо­а­ско по­ре­кло до­ве­ли су до ње­ног хап­ше­ња по за­вр­шет­ку ра­та и од­у­зи­ма­ња имо­ви­не. Све што је има­ло ве­зе с Па­том за­бра­ње­но је и при­кри­ва­но, та­ко да се и њен ку­вар скри­вао на по­ли­ца­ма, а сва на­ред­на из­да­ња об­ја­вље­на од 1945. го­ди­не пот­пи­са­на су са­мо са „СМ”. Ме­ђу­тим, из­да­вач­ко пред­у­зе­ће „На­род­на књи­га”, ка­ко је би­ло на­ве­де­но „због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња” 1978. го­ди­не из­да­је твр­до­у­ко­ри­че­ни, там­но цр­ве­ни „Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар”, на чи­јим ре­цеп­ти­ма су од­га­ја­не но­ви­је ге­не­ра­ци­је „По­ли­ти­ки­них” но­ви­на­ра. У ње­му пи­ше: „Ова књи­га ра­ђе­на је пре­ма по­зна­тој књи­зи ’Мој ку­вар’, ко­ји је пре ра­та из­да­ла „По­ли­ти­ка”, а сре­ди­ла Спа­се­ни­ја Па­та Мар­ко­вић. Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар са­др­жи све ре­цеп­те пред­рат­ног из­да­ња по­ме­ну­те књи­ге, уз још не­ке са­ве­те.

Ми­ни­стар­ска ћер­ка и уну­ка

Спа­се­ни­ји Мар­ко­вић је од ро­ђе­ња у де­цем­бру 1881. го­ди­не би­ло су­ђе­но да из­ра­сте у углед­ну да­му. За­бе­ле­же­но је да јој је отац био Ди­ми­три­је Ђу­рић, ге­не­рал, вој­ни ми­ни­стар и члан Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка, док је Па­тин де­да Ди­ми­три­је Ма­тић био док­тор фи­ло­зо­фи­је и ми­ни­стар прав­де и про­све­те. Не чу­ди он­да што је из­ра­сла у на­пред­ну де­вој­ку ко­ја је шко­ло­ва­на у та­да­шњим чу­ве­ним беч­ким шко­ла­ма. 

Уда­ла се за пе­ша­диј­ског ма­јо­ра Ђор­ђа Ри­сти­ћа и с њим има­ла дво­је де­це, кћер Љу­би­цу и си­на Ду­ша­на, ина­че ко­њич­ког ма­јо­ра ко­га су Нем­ци уби­ли на Ба­њи­ци 1943. го­ди­не. Ка­сни­је је по­ста­ла су­пру­га док­то­ра Зо­ра­на Мар­ко­ви­ћа. Умр­ла је 1974. у 94. го­ди­ни. Ме­ди­ји бе­ле­же да је Па­ту по­зна­вао, ве­о­ма це­нио и по­хвал­но о њој као оли­че­њу бе­о­град­ске да­ме го­во­рио Бра­ни­слав Ну­шић, ко­ји је де­це­ни­ја­ма пре ње та­ко­ђе пи­сао за наш лист.


Коментари5
bc9cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
Не кажем да би требало забрањивати књиге о куварству, али се залажем да се забрани запосленим женама да кувају. Чак бих донео и такав закон, уз амандман да им се исплаћује посебан додатак на зараде. Наиме, кување хране тражи много времена. Набавка намирница, припрема, кување, прање суђа...за доручак, ручак, вечеру, госте...не домаћицу него слугу. А ко жели да му мајка, сестра, супруга...буде слуга покорни? Овако како раде многе запослене жене, да данас кувају за сутра а онда "само подгреју" је опсно по здравље свих, зато што није пре тога извршено конзервирање хране брзим хлађењем а онда регенерирање, када и колико треба, на пари. Све то треба, могу и морају да раде професионалци у кафетеријама запослених, школама, факултетима...где храна треба да буде неких 50% одсто јефтинија него у комерцијалним ресторанима (без ПДВ-веа, режијских трошкова...) тако да се и не исплапти кување кући. А могућност да се та храна купи и понесе кући је шлаг на торти. То вам је то угоститељство будућности.
Neko
Ne znam šta me više oduševljava, ovaj članak ili Vaš komentar! Veliki pozdrav iz Beograda.
Драгослав Мићић
Ових дана је у Шапцу промовисана књига "Бакин шпорет" коју сам ја приредио и уредио на 350 страна, са преко хиљаду рецепата. Интересовање за овај кувар је очекивано велико. Повратак традицији, готовљењу јела од намирница убраних и одгјаних у окружењу, привлачи све већу пажњу и код младих домаћица, а све више и код мушког живља наклоњених здравој, домаћој храни. Управо због тога очекујем да ће, старе, српске кухиње, све више бити у сличних публикација, као и у електронским и штампаним медијима. Позивом, као и у мојој књизи, на "Патин кувар", као и на неке друге из прве половене прошлог века и на још неке из деветнаестог и осамнаестог века.
Петар
Мој кувар,наслиједио,ПОЛИТИКА А.Д.Београд,Поенкареова ул.31,lV ,кварт,1939,на столу. Два,један на чирилици,други на латиници,803стр. Нешто најбоље што постоји у кухињи. Чуда свакојака. Све лагано нађеш по индексу. Све врста јела,до специјалних дијета за болеснике. А уз нашу кухињу имаш од Бугарске доЈеврејске,а уз то и начела сервирања А између страница уметнути рецепти моје баке.Писани руком на чирилици Поздрав из Загреба.
Marija
Odlican kuvar. Stampajte ga ponovo ! Bice hit.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља