Прва српска „Игра дронова”
Пилоти, спремни? Старт је за пет секунди, огласио се један од судија. Уместо одговора, такмичари су натукли футуристичке наочаре и латили се џојпеда. Кад је дат знак, трка је почела: минијатурне беспилотне летелице су се винуле у ваздух и провлачиле се кроз обруче и тунеле на постављеној стази.
Тако је јуче изгледао „Game of Drones” – у слободном преводу „игра дронова” – односно манифестација у организацији неколико удружења и клубова чији се чланови интересују за управљање овим беспилотним летелицама. С намером да представе свој хоби, они су на један дан претворили београдски „Дорћол плац” у поприште својеврсног аеро-митинга у затвореном простору. Централни догађај је било надметање дронова у којем је учествовало неколико десетина такмичара свих узраста – од деце до средовечних људи. Они су се надметали у класи „тајни вуп”, што значи да су управљали најмањим моделима летелица.
Како је објаснио Андреј Срећковић, председник Удружења „Икс дронерс”, тежина ових дронова који стају на длан не прелази 30 грама и за њих нису потребне летачке дозволе. Специфичност је у томе што су се пилоти такмичили у летењу „из првог лица”, што значи да су дроновима управљали носећи специјалне наочаре које су им омогућавале да им све време пред очима буде снимак камере с летелица. И публика је на видео-биму могла да ужива у сваком кадру.
„Сваки дрон је опремљен камером и видео-линком којим се у реалном времену преноси лет који пилот посматра. Ово је најмања класа, али постоје врло озбиљне класе у категоријама од три до пет инча, што су ознаке за величину односно пречник пропелера на дроновима”, објаснио је Срећковић.
Још један куриозитет је то што су летелице које су се јуче такмичиле махом ручне израде. То значи да су учесници надметања не само пилоти – већ и својеврсни моделари.
„Ови најмањи дронови су буквално преправљене дечје играчке. Не морате да будете богати да бисте направили добар и брз дрон. Они су технички доста сложени, али није уопште немогуће да их направиш”, истиче Срећковић.
У једној трци истовремено су учествовала тројица такмичара. Њихов задатак је био да за минут и по обиђу што више кругова на стази на којој их вребају три врсте препрека. Осим што морају да протуре летелице кроз капије (округле и четвртасте обруче) и тунеле, сачињене од више спојених обруча, потребно је и да заобилазе „заставице” односно усправне шипке. Ко удари у препреку, или је промаши, мора да се врати и савлада је у наредном покушају. За најсложенији маневар је резервисана средина стазе, где су постављене четири капије – две горње и две доње. На том месту, такмичари морају најпре да протерају дрон кроз обе доње капије, а потом да изведу „осмицу” око заставице и у повратку прођу кроз обе горње капије. Не чуди онда да Игор Кауфман, један од учесника и организатора, каже да је ова стаза поприлично компликована, иако је „дводимензионална”.
„То значи да дронови у току лета више иду у ширину, односно лево-десно, него што се крећу горе-доле. Постоје и тродимензионалне стазе, код којих су капије постављене и доста високо и прилично ниско, па се знатно мења висинска разлика летелице у току трке”, истиче он.
За најмлађе посетиоце била је намењена мања стаза с капијама као и симулатор на којем су могли да се опробају у виртуелном управљању дроном – вештином која се, према речима Андреја Срећковића, у многим земљама сматра спортом. И то најбржерастућим спортом у историји човечанства, о чему сведочи податак да се, према америчким статистикама, дневно прода 60.000 дронова. Како је кренуло, можда није далеко дан када ћемо неке од учесника „Игре дронова” гледати и на Олимпијским играма.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
