Вучићева дипломатска офанзива

У спољнополитички распоред српског председника уписан је и нови разговор са шефицом дипломатије ЕУ Федериком Могерини, као и председником Европског савета Доналдом Туском. Датум посете Емануела Макрона Београду још није утаначен, али ће као његова претходница доћи министар спољних послова Француске Жан-Ив ле Дријен.

Према незваничним информацијама Вучић би са првим човеком Француске веома брзо требало да се сретне на једној вечери у Паризу. У посету Србији требало би ускоро да дође и премијер Белгије Шарл Мишел. Најављена је и посета министра одбране Кине Веј Фенга.

Требало би подсетити и да су недавно у Београду боравили најпре Вес Мичел, помоћник државног секретара САД за Европу и Евроазију, а затим и Метју Палмер, вршилац дужности заменика помоћника државног секретара САД за европска и евроазијска питања.

После разговора са Мичелом Вучић је поручио да је, када је реч о односима Београда и Приштине, Србија спремна да разговара о компромисима и да може да прихвати компромисно решење, али да „понижење народа и уништење државе не може”. Као и да је „сваки компромис тежак, али зато мора да га прихвати и друга и трећа страна”.

Вучић и Палмер су се, пак, сложили да је „сада кључни период за будући развој Србије, посебно када је реч о настојањима да постане пуноправна чланица ЕУ”. Србију, како каже дипломата Зоран Миливојевић, чекају „занимљива времена” и то у кратком року. Он подсећа да је председник Србије најавио да ће крајем овог месеца изнети неки свој предлог за решење питања Косова.

„Председник нам је рекао да ће после ових разговора рећи ту своју формулу, или како ће се већ звати и зато разговори које ће имати треба да буду кључни. После посете Мичела и Палмера, јасно је да је позиција САД тврда и да Американци сматрају да је Косово завршена прича. ЕУ има мало флексибилнији приступ јер пет држава не признају Косово и јер је овај регион од њеног непосредног интереса и ту би Београд могао да тражи неки простор за себе. Интерес ЕУ се не поклапа са америчким интересом. Американце би задовољила позиција Србије као што је има Албанија, односно да је прозападна, да је чланица НАТО и антируска. А да ли ће да уђе у ЕУ, то је од другоразредног интереса”, објашњава Миливојевић и додаје да много зависи и од става Немачке, али да се ипак може разговарати о формули компромиса што, пак, више није могуће са Американцима.

О компромису је председник Србије неколико пута говорио у протеклим месецима. „Не могу Срби све да изгубе, а Албанци све да добију”, објашњавао је Вучић и наглашавао да опција није ни замрзнути конфликт, ако желимо у ЕУ.

Такође је рекао да су „идеје о подели и сличним моделима неозбиљне”. Замрзнути конфликт није опција ни за САД, каже професор америчког Универзитета „Џон Хопкинс” Едвард Џозеф. То, како каже, није решење јер само производи додатне конфликте и „такође спречава Србију да испуни свој циљ – постане чланица ЕУ”.

Он каже и да је „сигуран да је кључ у Београду”. У интервјуу за „Глас Америке” Џозеф оцењује и да „потенцијално чланство Косова у УН такође зависи од Србије, иако признање независности Косова није пресудно”.

Миливојевић оцењује да се процес око Косова убрзава, али не због нас већ зато што је овај регион интересна сфера различитих великих играча и великих фактора. „Имате глобални сукоб Русије и Америке и тај руски интерес се овде прелама. Друго, ЕУ је донела стратегију и сада је профункционисала немачка влада, а такође идућа година је изборна у ЕУ.

Идуће године и Велика Британија излази из ЕУ, па је један од елемената њене консолидације политика проширења. Једино могуће проширење ЕУ је на западни Балкан, а кључна за проширење на западном Балкану је Србија”, објашњава Миливојевић.

Према његовим речима, свако решење за КиМ подразумеваће промену међународног положаја Србије и њеног спољнополитичког и унутрашњополитичког положаја. Јер, како истиче, ако ми нећемо да разговарамо, онда нам је пут у ЕУ затворен. Свако решење ће, такође, подразумевати да морају да се мењају границе.

„Они који су признали Косово сматрају да је ствар завршена и да треба прихватити нове државе и границе на Балкану које подразумевају Србију без Косова. Што се Србије тиче то је питање које је отворено, а очигледно су отпале приче око поделе”, закључује Миливојевић.

У мају са Ердоганом

За мај је планиран одлазак Вучића у Турску, а тема разговора биће, како је најавио председник Реџеп Тајип Ердоган, билатерална и регионална питања. Према појединим незваничним медијским најавама, 7. маја могла би да уследи и Вучићева посета Москви, у склопу свечане инаугурације руског председника Владимира Путина.

Следећег месеца ће у Софији бити одржан самит ЕУ – западни Балкан. Међутим, резултат овог скупа који се у Бугарској одржава 17. маја је још под великим знаком питања због могућег недоласка званичника Шпаније, Румуније и Кипра, који су се успротивили учешћу Косова.