Лондон не одустаје од поделе БиХ и Македоније

Хаџидедић, који је у Београду на позив Института за европске студије одржао два запажена предавања о „Британској геополитици на Балкану” и „Институционалним и уставним проблемима БиХ”, демистификује Лисабонске разговоре које је Жозе Кутиљеро водио под патронатом лорда Карингтона. Иако у јавности преовладава мишљење да су они били покушај да се сачува мир у БиХ, овај сарајевски истраживач тврди да све о чему су се Алија Изетбеговић, Радован Караџић и Мате Бобан тамо договарали практично био сценарио по којем је касније вођен рат у Босни.

„Велика Британија је наметнула образац поделе у БиХ по принципу акционарског друштва, где муслиманско-хрватској федерацији припада 51, а Републици Српској 49 одсто територије. А те исте принципе заокруживања националних територија, који су били на столу од Лисабона до Дејтона, Енглези су већ применили раније, приликом поделе Индије и Пакистана и Кипра па чак и приликом стварања Палестине”, истиче Хаџидедић.

Ви говорите о доминантном британском геополитичком утицају на Балкану, а са Запада нам стижу претње о „малигном” руском утицају на овим просторима?

Та прича о Русији је само параван иза којег се крије британски утицај. И Москви је у интересу да се о томе прича јер тиме шаље сигнал Американцима, који мало теже увиђају нијансе шта се стварно догађа. Русија тиме шаље поруку да уколико Запад не буде намеравао да се повуче из Украјине, да су способни да пројектују своју моћ у зонама свог традиционалног утицаја на Балкану. Далеко је то од истине да је Русија толико присутна у Србији или Републици Српској, као што се прича. Нажалост, људи не виде довољно реалан руски утицај у економији Хрватске која је чланица ЕУ. Погледајте колико је, осим „Агрокора”, хрватских компанија спасено руски новцем.

Али да би показали да имају руску или турску подршку, Милорад Додик се позива на Путина, а Бакир Изетбеговић на Ердогана?

Тачно је да су Ердоган и Изетбеговић лично пријатељи, али голе чињенице говоре да је Турска инвестирала у Србију десет пута више него у БиХ. Све је то медијска представа, игра сенки да испадне како они имају некога да стоји иза њих. Тако се Додик претвара да има подршку од Вучића до Путина, а Драган Човић Колинде Грабар Китаровић. Заправо је тужна истина да нико од њих нема праве савезнике међу великим силама. Они су ту да одраде исти посао, поделу БиХ и после ће их се лако одрећи.

И Немачка је заинтересована за Балкан, али ви сматрате да она има конструктивну улогу у региону?

Немачка је веома опрезна и настоји да делује преко Аустрије, да је Лондон не би оптуживао да је амбициозна и да покушава да стави регион под своју контролу. Берлин се за разлику од Лондона залаже за стабилну геополитичку констелацију на нашем простору. Немачкој је као и Русији исти циљ, али се он још увек не сме јасно изрећи: сарадња на читавом простору Евроазије, али то не одговара енглеским геополитичким циљевима. Зато физичком раздвајању Русије и Немачке служи и „Пројекат три мора”, од Балтика до Јадрана. Није случајно ни то што су баш у Пољској, Мађарској и Хрватској на власти ултрадесне партије.

Како видите регионалну политику Србије? Александар Вучић се у Мостару заложио за успостављање јединственог тржишта од којег би сви имали користи, па и БиХ?

Вучић води Србију према ЕУ и покушава да створи простор сарадње у региону, али мислим да то у Сарајеву није довољно схваћено. Мислим да у Сарајеву нису схватили ни то да Вучић и Додик нису баш тако блиски сарадници као што то представља председник РС. Зато је кључно питање да ли ће Вучић успети да опстане на власти у Србији. Београдска „политичка чаршија”, како је називам, уз све пароле да је за Русе, заправо је везана за Лондон и Париз и радо би га уклонила. Зато је пресудно за стабилност региона питање да ли ће Вучић успети да се одржи. Ако опстане на власти, онда ја видим могућност за постепено развијање сарадње у региону.

У октобру су избори у БиХ. Да ли ће доћи до промене изборног закона који тражи ХДЗ?

Нисам убеђен да неће бити промене изборног закона, зато што сада постоји и велики притисак из Брисела. Не знам да ли је то производ успешног лобирања Драгана Човића или Колинде Грабар Китаровић, или је то самостална воља Брисела. Има притисака и из САД. Америчка амбасадорка Морин Кормак и заменик високог представника Ларс-Гунар Вигемарк су послали заједничко саопштење у којем траже исто оно што захтева и Човић.

Шта је суштина ових захтева да се измени изборни закон?

Заправо ХДЗ жели гаранцију да се нађе неки модел да увек буде у власти.

Ко ће после избора заменити Бакира Изетбеговића у Председништву БиХ и како ће оно функционисати ако у њега уђе и Милорад Додик?

За сада се не зна ко ће бити кандидат СДА. Четворица кандидата су у комбинацији: премијер Денис Звиздић, Халид Гењац, Шефик Џаферовић и Сеад Софтић, за којег нико нема превише увида ко је и шта је у структури СДА. Лично мислим да би с Гењцем дошло до извесне промене јер он је прилично чврст човек и није од празне приче. Џаферовић долази из полицијских структура и није човек који ће превише мислити својом главом. А за Звиздића се мора рећи да заправо нема много политичког искуства. За рад председништва корисно би било да у њему буде Гењац и ако би ушао и Додик сигурно би било већих конфронтација него у време Младена Иванића, што ће доводити до парализе рада институција у БиХ.