Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДИЗАЈН

Мерилин прецртана

У „Вогу” је припреман текст, трагало се за атрактивним насловом
Мерилин прецртана
(Фотографије из личне архиве ауторке)

Ову слику сигурно знате. Има је свуда – на постерима, беџевима, на корицама књига, на порцеланским шољицама и платненим јастучницама... Мерилин Монро, полугола, прецртана путачом уз помоћ масивног, наранџастог маркера. Жустрим гестом руке. Чије је ауторско право на ову и овакву фотографију која је свима знана и које „нема где је нема”?

Године 2018. навршава се тачно 56 година од смрти глумице која је обележила филмску уметност средине 20. века. Јединствена и непоновљива, непревазиђена трагична хероина била је и остала симбол сјаја и беде холивудског гламура и америчког сна – од девојчурка са маргине живота до вртоглавих висина славе. 

„Њено краљевско величанство секс-симбол Америке”. Тај, по речима Нормана Мајлера, „слатки анђео секса”, уз помоћ свемогуће машинерије за производњу филмских звезда, додирнуо је једну и – сагорео.

Амерички фотограф Берт Штерн није био први, али је свакако био последњи који је фотографисао Мерилин. Било је то у лето 1962. године, по задатку величанственог „Вога”. Дилема је била голишава или обучена, фотографије у боји или црно-беле? Тек је требало да се одлучи. Млади Штерн је, по сопственом признању, данима пре реализације овог задатка, маштао о сусрету са Мерилин, на начин „који није био примерен једном узорном мужу и оцу мале кћери”. Ипак, када су се срели у холу хотела „Бел ер” у Лос Анђелесу, све се одвијало у пријатељској атмосфери, али по строго утврђеним правилима двоје професионалаца: у импровизованом студију она је позирала, он је фотографисао. У „Вогу” је припреман текст, трагало се за атрактивним насловом. Одржане су три фото-сесије по овом задатку.

Крајем јула 1962, Штерн је послао Мерилин комплет фотографија да она одобри које су јој по вољи. Многе од њих, Мерилин је својом руком прецртала, жестоко, право преко лица и тела, унакрсним линијама, као да ставља крст на себе саму.

Четвртог августа 1962, са јутарњим вестима на ТВ, стигла је вест: „Мерилин Монро је – умрла!” Штерн, затечен вешћу, само је рекао: „Она, значи није прецртала моје фотографије, она је прецртала саму себе.”

 

Берт Штерн

 Амерички фотограф, рођен је 1929. године у њујоршком Бруклину. Био је самоук. У младости се бавио разним пословима, међу којима је и онај у Волстрит банци у Њујорку. Од 1947. године почиње да се бави фотографијом за разне часописе и у томе открива свој прави позив. Постепено осваја све више знања и послова, ради за бројне модне часописе, постаје консултант и учествује у рекламним кампањама реномираних фирми као што су „Дипон” и „Смирноф”, „IBM” и „Кока кола”, „Фолксваген”... Ради за „Вог”, „Лајф”, „Гламур” и „Холидеј”. Један је од најпознатијих њујоршких и америчких фотографа са богатом клијентелом и пословним успесима, међу којима се истиче и последња сесија фотографија са Мерилин Монро.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
"...девојчурка са маргине живота до... славе.....уз помоћ свемогуће машинерије за производњу филмских звезда, додирнуо је једну и – сагорео..." Ove reči stvaraju lažnu sliku ne samo o Merlinki nego i tome ko postaje "zvezda" na Zapadu, u bilo čemo (pa i na filmu). Taj je "devojčurak" i te kako ulagao u svoje estradno zvanje i pre nego što ju je "mašinerija upregla", uzimala je časove glume, plesa, pevanja, muzike, pisanja,.., drugaricama je govorila da to radi zato da ako joj neki reditelj da "šansu" treba tu šansu i da iskoristi! Nije sedela i buljila u plafon, "pink", "farme",.., i čekala da "mašinerija" od nje napravi divu. Stvarala je POTENCIJAL za to što će postati. Pogledati Fosov film "All That Jazz" (1979.) - na jednostavan način pokazuje kako se radi na Zapadu, iz ogromne konkurencije šansu dobijaju NAJBOLJI a ne najgori, najpodobniji i tsl.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.